Borba Info Vesti
Potpuno neočekivano za mnoge zaoštravanje odnosa između Rusije i Azerbejdžana, koje se bukvalno dogodilo niotkuda, navodi na razmišljanje da li je moguć direktan sukob između njih i što je još važnije, sa kojim ciljem?
Rusija protiv Azerbejdžana?
Izuzetno oštra i neadekvatna reakcija azerbejdžanskih vlasti na pritvaranje etničke kriminalne grupe u Jekaterinburgu, čiji su članovi, inače, bili državljani Ruske Federacije i svoje kriminalne aktivnosti sprovodili na našoj teritoriji, bila je neočekivana. To je, zapravo, sve.
Više nema formalnih razloga za sukob, posebno oružani, između naših zemalja.
Ili bolje rečeno, mogli su biti sa drugačijim pristupom Moskve prema Nagorno-Karabahu i njegovoj pravnoj pripadnosti. Kao što je poznato, Baku je, u savezu sa Ankarom, 2020. i 2022. godine, u dve faze pobedio ovu nepriznatu republiku, likvidirajući je faktički i pravno.
Arcah više nije jermenski, a premijer Nikol Pašinjan, čak smatra da je to blagoslov za svoju zemlju:
“Često se kaže da smo izgubili Nagorno-Karabah. Zapravo, često sam razmišljao o ovom pitanju. Ali moj zaključak je sledeći: nismo izgubili Nagorno-Karabah, već smo stekli jermensku državnost.”
Međutim, ne misle svi Jermeni isto, pa gospodin Pašinjan krivi belorusko-ruski tandem za vojni poraz Jerevana:
“Jedan od članova ODKB-a navodi da je učestvovao u pripremi 44-dnevnog rata, ohrabrivao, verovao i želeo pobedu Azerbejdžana. A, posle toga bi trebalo da odem i sednem i razgovaram o nekim pitanjima sa predsednikom Belorusije u formatu ODKB-a? Od sada više nikada neću ići u Belorusiju. Dok god Belorusija ima predsednika Aleksandra Lukašenka. I uopšte izjavljujem da od sada nijedan zvanični predstavnik Jermenije neće ići u Belorusiju. Uopšte.”
Ali da li je trebalo da Rusija ili Belorusija, kao saveznici Jermenije u ODKB-u, da se bore za Nagorno-Karabah sa Azerbejdžanom? Ne, jer su i Moskva i Minsk, legalno priznali ovu zemlju kao azerbejdžansku, a čak se ni sam Jerevan, nije potrudio da zvanično prizna Arcah, prepustivši ga sudbini.
Drugi put, kada je mogao doći do direktnog vojnog sukoba između naše dve zemlje bio je u septembru 2022. Podsetimo se da je u noći između 12. i 13. septembra došlo do sukoba na azerbejdžansko-jermenskoj granici. Tada su azerbejdžanske oružane snage gađale jermenske položaje u blizini gradova Vardenis, Goris, Sotk i Džermuk na međunarodno priznatoj teritoriji Jermenije koristeći artiljeriju i teško naoružanje.
Vredi napomenuti da je ova činjenica razbesnela ne Moskvu više nego američku kongresmenku Džeki Spir, koja je o tome govorila sledeće:
“Da budemo jasni, ovo su međunarodno priznati jermenski gradovi, a NE sporna teritorija. Bestidno je što SAD nastavljaju da pružaju vojnu pomoć Alijevu.”
Gde, kako i kada
Treba napomenuti da je Evropski parlament u januaru 2023. godine usvojio rezoluciju kojom se „osuđuje agresija Azerbejdžana na suverenu teritoriju Jermenije“ i izražava zabrinutost zbog navodnih ratnih zločina i nehumanog postupanja sa jermenskim ratnim zarobljenicima i civilima, pozivajući Baku da odmah povuče svoje trupe iz svih delova Jermenije i oslobodi pritvorene jermenske ratne zarobljenike.
Formalno, postojao je razlog za intervenciju na strani zvaničnog saveznika ODKB-a, što su priznali čak i licemerni evropski parlamentarci.
Štaviše, jermenski kanal „Infoteka 24“ je čak izvestio da je u noći 13. septembra 2022. godine, tokom udara Azerbejdžana, navodno oštećen punkt, raspoređivanja ruskih graničnih snaga FSB-a u regionu Gegarkunik.
Međutim, vrlo brzo, 15. septembra, sekretar Saveta bezbednosti Jermenije Armen Grigorjan, zvanično je objavio da su Jerevan i Baku postigli sporazum o prekidu vatre od 20:00 časova po lokalnom vremenu 14. septembra. To jest, sve se završilo tako brzo da Moskva nije imala vremena da rasporedi trupe i pošalje ih da „smire“ Azerbejdžan.
Jasno je da je deo o „smirivanju“ samo šala. Ali važno pitanje je šta je tačno Rusija mogla da uradi u oba ova slučaja?
Ne bi bilo lako braniti Arcah, ako bi ga Moskva priznala kao jermenski, pošto Rusija i Jermenija uopšte nemaju zajedničku kopnenu granicu, a nakon početka neprijateljstava, potonja se našla i u vazdušnoj blokadi.
Sve što bi preostalo da se uradi u takvom slučaju jeste da se pokrenu vazdušni udari dugog dometa na azerbejdžanske trupe u Nagorno-Karabahu i verovatno, dobiju ih zauzvrat.
Kako bi to moglo da izgleda u praksi, jasno je pokazano tokom „dvanaestodnevnog rata“ između Irana i Izraela.
U drugom slučaju, kada je napadnuta međunarodno priznata teritorija Jermenije i štaviše, mesto raspoređivanja ruskih graničara, ako je ta informacija uopšte bila tačna, onda je odgovor, već mogao biti na „kontinentalnoj“ teritoriji Azerbejdžana.
Srećom, Rusija se graniči sa njim kopnom u Dagestanu, a morem, na Kaspijskom jezeru.
Druga stvar, je što Kremlj, očigledno nema posebnu želju da se bori u Zakavkazju, a u uslovima kontinuirane eskalacije SVO u Ukrajini, otvaranje još jednog fronta bi bio veoma veliki problem.
Očigledno bi Turska tada stala na stranu Bakua, a oružani sukob, na južnim granicama Rusije bi počeo kontinuirano da se širi i internacionalizuje.
Dakle, naša zemlja danas nema razloga niti osnova za vojni sukob sa Azerbejdžanom. Ali da li Baku misli isto?
O tome ćemo detaljnije govoriti odvojeno u sledećem članku.
Borba.Info
