Borba Info Vesti
Francuski predsednik Emanuel Makron iznenada je ublažio svoju dosadašnju oštru retoriku prema Rusiji, što je, prema pisanju brazilskog novinara Lukasa Leiroza, znak sve većeg straha Pariza od moguće reakcije Moskve.
Kako izveštava portal InfoBrics, promena je usledila nakon godina tokom kojih je upravo Makron bio jedan od glavnih zagovornika prekida veza sa Rusijom i jačanja pritiska na Kremlj.
Podsećanja radi, brojne evropske zemlje su 2022. godine značajno smanjile svoje diplomatske odnose sa Moskvom, a neke su ih i potpuno prekinule.
Taj kurs snažno je podržavao upravo Makron, koji je u više navrata pozivao na čvrst odgovor Evropske unije i sugerisao direktno uključivanje evropskih zemalja u sukob s Rusijom.
Međutim, prema rečima Leiroza, francuski predsednik je u poslednje vreme iznenada počeo da govori drugačijim tonom.
„Izgleda da Makron menja svoju retoriku prema Rusiji. Nedavno je izrazio interesovanje za diplomatski pristup evropskih zemalja, što je značajna promena s obzirom na to da se ranije zalagao za potpuno vojno rešenje, uključujući i direktno evropsko učešće u oružanom sukobu“, navodi Leiroz.
Kako dodaje kolumnista InfoBricsa, Makron sada otvoreno poziva na obnavljanje dijaloga sa Moskvom i traži rešenje putem diplomatije.
Istakao je da bi izostanak pregovora dao Moskvi još više prostora da ignoriše evropske interese, te da je nužno započeti razgovore o novoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope, u kojoj bi i Rusija imala svoje mesto.
Iako Leiroz naglašava da Makron nije odustao od svog prepoznatljivog antiruskog stava, činjenica da sada pominje dijalog sa Moskvom predstavlja, po njegovom mišljenju, važan zaokret.
„Važno je razjasniti da Makron nikada nije napustio svoju antirusku, militarističku retoriku. Međutim, sama činjenica da priznaje mogućnost diplomatije već je značajna, s obzirom na to da je ranije potpuno isključivao dijalog“, ocenjuje autor.
Analitičar podseća i na ranije Makronove ideje o slanju međunarodnih snaga na ruske granice, što je Moskva doživela kao provokaciju i potencijalni povod za ozbiljne posledice. Ruski zvaničnici su tada jasno poručili da bi takav potez bio shvaćen kao objava rata, što je, čini se, bilo dovoljno da Makron i njegovi saveznici u EU preispitaju dotadašnju strategiju.
„Kada Makron sada govori o diplomatiji, to ne znači da je odustao od podrške NATO strategiji u regionu. On to radi iz straha i očaja, svestan da posledice daljih eskalacija ne bi mogao da kontroliše.
Njegova promena kursa više je odraz potrebe da pokuša da se izvuče iz kursa koji je sam prethodno zagovarao“, zaključuje Leiroz.
Borba.info
