Borba Info Vesti
Morske dubine kod obale Madagaskara čuvale su glavnu tajnu zlatnog doba piraterije.
Nakon 16 godina mukotrpnih pretraga, arheolozi su objavili senzaciju: otkriven je potonuli brod vredan 138 miliona dolara, koji je 1721. godine zarobio legendarni pirat Olivije Levaser, zvani Lešinar…
Kobna oluja i izdaja sreće lišili su portugalsku galiju Nosa Senjora do Kabo topova, omogućavajući filibusterima da nekažnjeno kradu zlato, bisere i relikvije namenjene lično kralju Portugala.
Piše: Dmitry Alekseev
Kobno putovanje i piratska sreća
Zamislite Portugal na vrhuncu svoje kolonijalne slave. Početkom 1721. godine, veličanstveni brod Nosa Senjora do Kabo (Gospa od Rta) isplovio je iz Goe, istinskog portugalskog carstva na zapadnoj obali Indije. Nosio je više od samog tereta, nosio je blago opljačkano iz kolonija: zlatne poluge, sanduke prepune bisera.
Ali vredniji od plemenitih metala i dragocenih brodova bili su neki od putnika broda. Između ostalih, penzionisani vicekralj Indije i nadbiskup Goe plovili su za Portugal. Povratak najvišeg plemstva u Lisabon, trebalo je da bude trijumf.
Međutim, sudbina je odredila drugačije. 8. aprila 1721. godine, u vodama Indijskog okeana blizu francuskog ostrva Reinion, brod je zahvatila jaka oluja. Da bi se spasila, posada je bila primorana da baci većinu svojih topova u more. Tako je brod ostao praktično bez odbrane.
Naravno, „morske ajkule“ u ljudskom obliku nisu propustile da iskoriste ovu okolnost. Flotila piratskih brodova, među kojima je, kako potvrđuju istorijski zapisi, bio i brod ozloglašenog Sušinara, napala je oštećenu „Gospe od rta“.
Otpor je bio uzaludan. Nosa Senjora do Kabo je zarobljena gotovo bez borbe. Pirati su dobili neverovatan plen.
Prema istraživaču Denisu Pijatu, blago je uključivalo iste te zlatne poluge i sanduke sa biserima. Brendon Kliford i Mark Agostini, vodeći istraživači nalaza, izračunali su da bi samo teret mogao vredeti više od 138 miliona dolara u današnjem novcu. Ukratko, to je bilo neverovatno blago čak i po piratskim standardima.
Vicekralj je kasnije otkupljen. Ali sudbina nadbiskupa Goe ostaje misterija.
Još sumornija je bila sudbina oko 200 robova iz Mozambika koji su se nalazili na donjim palubama. Nema zapisa o njihovoj kasnijoj sudbini.
Pa, to je veoma pogodna baza
Pirati su izabrali savršenu bazu da odnesu svoj kolosalni plen. Naime, ostrvo Sent Mari (sada Nosi Boraha), koje se nalazi oko 650 km zapadno od Reiniona, kod severoistočne obale Madagaskara. Početkom 18. veka, kada je piraterija bila u svom zlatnom dobu, ovo ostrvo je bilo prava prestonica pirata Indijskog okeana.
Pirati su izabrali Sent Mari s razlogom. Ostrvo je nudilo odlične prirodne zalive, zaštićene od okeanskih oluja i radoznalih pogleda.
Pored toga, Sent Mari se nalazio blizu glavnih brodskih ruta koje povezuju Evropu i Aziju oko Rta Dobre Nade. To je ostrvo činilo idealnim mestom za bazu.
Ali najvažniji faktor je bilo potpuno odsustvo zvaničnih vlasti. Nijedna evropska sila nije kontrolisala ostrvo, što je piratima omogućavalo da deluju gotovo bez ometanja. Ovde su pirati mogli mirno da dele plen, popravljaju svoje brodove i odmaraju se pre novih prepada.
Zato je Sent Mari postao ne samo utočište, već prava piratska republika.
Mnogo brodova iz različitih zemalja su se ovde slivali ali pod istom zastavom – Veselim Rodžerom. Levaser i njegovi saučesnici su ovde doveli zarobljenu „Nosa Senjora do Kabo“ da bi je mirno opljačkali i podelili basnoslovno bogatstvo.
Tokom vrhunca piraterije, između sedam i deset brodova je potonulo ili se razbilo kod Sent Marija. Zato najmanje četiri piratska broda ili njihov plen leže na dnu same luke.
Što se tiče potopljenih Portugalaca, to je bio najbogatiji ali daleko od jedinog dela ovog mračnog mozaika – Kliford.
Istraga tek počinje
16 godina. Toliko je trebalo timu u Centru za očuvanje istorijskih brodoloma da složi slagalicu i sa sigurnošću izjavi da su pronađeni ostaci legendarna Nosa Senjora do Kabo.
Identifikaciju potopljenog broda potkrepljuje mnoštvo dokaza — Kliford.
Da bi dokazali svoje tvrdnje, arheolozi su koristili čitav arsenal različitih metoda. Naučnici su pažljivo analizirali dizajn, proučavajući ostatke broda pod vodom, veličinu plovila i karakteristike konstrukcije.
Istraživači su takođe obavili pedantni rad sa istorijskim dokumentima.
Naučni tim je uporedio podatke o ruti broda, vremenu sudara i opise.
Pravi ključ bili su predmeti podignuti sa dna. Među njima je više od 3.300 artefakata. To su katoličke statue i predmeti od drveta i slonovače. Svi su napravljeni u Goi, glavnoj portugalskoj koloniji u Indiji.
Među njima su najvažniji: slika Device Marije, deo raspeća i pločica od slonovače sa zlatnim slovima INRI. Ovo je skraćenica latinske fraze Iesus Nazarenus Rex Iudaeorum (Isus iz Nazareta, kralj Jevreja) koju su, prema Jevanđeljima, Rimljani pričvrstili za krst raspetog Hrista. Ovi predmeti, namenjeni za transport u Lisabon, postali su nepobitni „pasoš“ broda.
Sami naučnici kažu da je posao još uvek, veoma daleko od završetka.
Sloj mulja i peska otežava dalja iskopavanja. S jedne strane, ova mešavina je vekovima pouzdano fiksirala ostatke broda. S druge strane, sada sprečava potpuno proučavanje broda — Agostini.
Naučnik, kaže da ranije istraživači gotovo nisu obraćali pažnju na Sent Mari i njegova istorijska blaga. Ostrvo je dugo bilo u senci poznatijih piratskih lokacija na Karibima.
Borba.Info
