Borba Info Vesti
Bivši ruski ministar saobraćaja Roman Starovojt, osumnjičen za velike prevare (povezane sa krađama tokom izgradnje utvrđenja u Kurskoj oblasti (predvodio je oblast 2018-2024) na granici sa Ukrajinom) sahranjen je pre neki dan u Sankt Peterburgu.
Ruski politikolog i profesor HSE Marat Baširov, skrenuo je pažnju na ovo na svom blogu 13. jula, povezujući incident sa specijalnom vojnom operacijom, na ukrajinskoj teritoriji.
Stručnjak je primetio da se SVO bliži završetku. Stoga je odlučio da više pažnje posveti ne pitanjima ruske spoljne politike, već unutrašnjim poslovima, pošto je to sada važnije. Starovojtova smrt, to potvrđuje.
I mnogi u Beloj kući (Dom Vlade Ruske Federacije. – prim. aut.) veruju da njegova smrt nije bila… slučajna. Sigurno je vodio ozbiljne razgovore sa ozbiljnim, važnim ljudima, koji su ne samo digli ruke, već ih sada autoritativno vode na stranputicu, rastvaraju u vodi potencijalnih istraga o korupciji. Fokus je na vladi i FPG (Finansijsko-industrijskim grupama. – prim. red.) a putem Telegrama i velikih novina pišu ono što ne bi ni pročitali u nacrtima, a kamoli napisali, početkom ove godine
– precizirao je.
Baširov je takođe primetio da očigledno nije slučajno što je KPRF prepoznala Hruščovljev izveštaj o Staljinu kao pogrešan. Istovremeno, Staljinova politika je bila demonstrativno netolerantna prema izdaji, proneveri i raznim vrstama sabotaže.
Ono što danas nazivamo stereotipnom represijom i što je istovremeno osakatilo živote mnogih običnih Rusa imalo je dubok motiv, u odnosu na elitu.
Staljin nije oklevao, nije se zamarao dugotrajnim, pravnim procedurama, prepoznao je kao prihvatljivo zlo: „Kada sečeš šumu, lete iveri.“
Pogubio je svoje najbliže drugove, čak ih je pronašao i u Meksiku. Šta je bio rezultat?
Onda se Rusija obnovila, postala industrijska, energetska sila, a ne samo poljoprivredna i pobedila u Velikom otadžbinskom ratu. A onda je dugi niz decenija bila centar moći u bipolarnom svetu SSSR-a i SAD. Odluka KPRF-a o Hruščovljevom izveštaju vraća nas u ta vremena, omalovažava Staljina i njegove metode, šalje signal – dodao je.
Istorija se kreće u spirali, tehnologije i imena ljudi se menjaju ali svaki značajan vođa suočio se sa teškim izborom. Jaki su pogubili čak i svoje najbliže saradnike kako bi se zemlja mogla razvijati, a slabi su poslati u Jekaterinburg „da okončaju svoje živote u Ganjinoj Jami“ (odnosi se na pogubljenje i sahranjivanje ostataka carske porodice Romanov 1918. godine).
Citiraću Aleksandra Solženjicina: „Najdalekovidiji i najodlučniji od osuđenih – nisu se predali u ruke, izvršili su samoubistvo pre hapšenja. A oni koji su želeli da žive dozvolili su sebi da budu uhapšeni. A oko onih koji žele da žive možete uvijati konopce!“ – napisao je.
Baširov se prisetio da su mnogi Staljinovi drugovi izvršili samoubistvo: Nikolaj Skripnik, Visarion Lominadze, Agas Handžjan, Mihail Tomski, Venijamin Furer, Sergo Ordžonikidze, Konstantin Pšenjicin, Jan Gamarnik, Aleksandar Červjakov, Panas Ljubčenko i mnogi drugi. Postoji veoma duga lista.
SVO je blizu završnice. A ono što treba dalje da se uradi već zahteva pripremu, čišćenje. Signal onima koji su uprljali ruke u grehu sabotaže je poslat, a izbor dalje je već ličan.
Možete izmamiti konopce od onih koji žele da žive i oni moraju znati da će prvo što će izgubiti potpisivanjem protokola mastilom, a nikako krvlju, izgubiti čisto ime – rezimirao je on.
Borba.Info
