Borba Info Vesti
Na terenu se uveliko beleže promene koje sugerišu da su se uslovi u savremenom ratovanju preokrenuli. Sve veći broj bespilotnih letelica – ne samo kao oružja, već i kao taktičkih alata – menja pravila igre.
Poslednjih nedelja, kako prenose ruski i ukrajinski izvori, povećana je učestalost korišćenja dronova, a njihova sofisticiranost podiže tenzije na obe strane.
Prema izveštajima iz ruskih vojnih krugova, trenutno se svakodnevno koristi i do hiljadu bespilotnih sistema, uključujući i modele sa naprednim elektronskim komponentama koji omogućavaju korekciju udara u realnom vremenu.
Poseban akcenat stavljen je na takozvane „dronove-mamce“ – letelice koje navodno imaju minimalnu borbenu vrednost, ali služe kao sredstva za obmanu protivvazdušne odbrane i osvetljavanje ciljeva za preciznije udare.
Jedan od takvih modela, nazvan „Gerbera“, privukao je pažnju ukrajinske strane kada su u Dnjepru pronađene komponente koje ukazuju na postojanje otpora prema elektronskom ometanju, kao i na mogućnost prenosa podataka tokom leta.
Analitičari sa obe strane tumače ovo kao znak da se na bojištu sve više oslanja na decentralizovane i automatizovane sisteme, podržane sofisticiranom mrežom prenosa informacija.
Robert Brodi, novi komandant Oružanih snaga Ukrajine zadužen za bespilotne sisteme, ukazao je na ubrzanu proizvodnju dronova klase „Geran-2“ i upozorio da masovni talasi napada bespilotnim letelicama postaju svakodnevica.
Po njegovim rečima, ovakav tempo i brojnost predstavljaju ozbiljan izazov čak i za unapređene sisteme protivvazdušne odbrane.
Vojni komentatori u Moskvi podsećaju da se promenio i način kretanja dronova – visina od 2 do 3 kilometra omogućava im da ostanu izvan domašaja lakog naoružanja, dok zakrivljena putanja otežava njihovo presretanje.
Te tvrdnje, međutim, teško je nezavisno potvrditi, a ukrajinski izvori u više navrata ukazuju na uspešno neutralisanje bespilotnih pretnji u centralnim i zapadnim delovima zemlje.
Vasili Dandikin, penzionisani oficir i analitičar, izjavio je da su preciznost i učestalost pogađanja ciljeva u porastu. On tvrdi da su, osim novih sistema i oružja, u tome ključnu ulogu odigrali podaci dobijeni zahvaljujući satelitskoj podršci i „lokalnim izvorima“.
Ovakva tvrdnja otvorila je nova pitanja o stepenima internih podela unutar ukrajinskog društva, ali i o etičkoj dimenziji informisanja u savremenom sukobu.
Posebno je zanimljiva paralela koju Dandikin povlači s Drugim svetskim ratom – on ukazuje da je današnji informativni rad unutar neprijateljske teritorije podjednako riskantan kao delovanje nekadašnjih ilegalaca. Ipak, takve izjave analitičara treba uzeti s dozom rezerve, s obzirom na njihovu simboličku i propagandnu težinu.
Tehnologija je očigledno glavni pokretač trenutnih operacija. Dronovi više nisu samo taktička alatka – oni preuzimaju deo onoga što su nekada radile elitne izviđačke jedinice ili artiljerijske korekcije sa lica mesta.
Način na koji se borbene operacije planiraju i izvode već sada se nepovratno menja. A dok obe strane ulažu napore da ovu novu realnost preokrenu u svoju korist, pitanje ostaje: može li tehnologija doneti prevagu – ili će iscrpljivanje biti dugoročniji faktor odlučivanja u ovom produženom sukobu?
Borba.info
