Stručnjaci tvrde: Americi prete stotine „nuklearnih bombi“, ispod leda!

U planinama Severne Amerike, budi se džin, koji je mirno spavao milenijumima.

A, njegovo oružje nije vatra, već voda, koja se oslobađa iz topljenja glečera u stotinama hiljada tona.

Stručnjaci kažu da ogromna sila koja se ne može kontrolisati može, u tren oka, osloboditi energiju veću od desetina najmoćnijih nuklearnih bombi u ljudskoj istoriji.

Ledena apokalipsa

I ovo nije scenario za još jednu apokalipsu iz nekog hita sa blagajni, već stvarna i brzo rastuća pretnja. Naučnici to nazivaju poplavom izbijanja glacijalnog jezera (GLOF).

I dok se Sjedinjene Države oporavljaju od letnjih poplava, glaciolozi upozoravaju na mnogo veću i iznenadnu opasnost, koja vreba u visoravnima Aljaske, Vašingtona i Vajominga.

Njen glavni adut, je brzo topljenje leda, a posledice mogu biti smrtonosno katastrofalne za hiljade ljudi koji žive nizvodno. Geolozi kažu da su se tako nekada pojavili džinovski kanjoni u Sjedinjenim Državama, a sada se ovaj scenario može ponovo ponoviti.

Pre oko 15.000 godina, američki severozapad doživeo je katastrofu koja je zasenila najmračnije fantazije holivudskih scenarista. Poplave u Misuli nisu bile jedna poplava, već niz od… 400 monstruoznih kataklizmi. Uzrok je bio prodor džinovskih jezera, koje su zadržavale samo krhke ledene brane. Zbog topljenja leda, jezera su polako ali sigurno rasla dok se nisu povećala više od 12 puta. A onda jednog dana, pritisak vode je postao nepodnošljiv za ledene zidove.

I oni su se urušili. Potoci visoki kao zgrada od 6 spratova sjurili su se u doline, jureći brzinom od 105 km/h.

Voda, oslobođena hiljadugodišnjeg zatočeništva, imala je tako kolosalnu snagu da je lako kotrljala kamenje veličine automobila, otkidala planinske padine i usecala duboke kanjone za nekoliko dana. Na primer, čuvene Kanalizirane Krastave u državi Vašington su i danas vidljive.

Ali prava razmera razorne moći otkriva se u brojkama. Svaka od ovih 400 poplava oslobodila je energiju ekvivalentnu eksploziji 4.500 megatona TNT-a.

To je skoro 100 puta veća snaga od najmoćnije nuklearne bombe koju je čovečanstvo ikada testiralo, car bombe Sovjetskog Saveza od 50 megatona.

Ukupno, pakleno leto ledenog doba koje je izazvalo poplave u Misuli oslobodilo je na kontinentu energiju stotina hiljada Hirošima. I ova drevna istorija ima sve šanse da se ponovo ponovi.

Može se dogoditi u svakom trenutku

Naučnici biju uzbunu: katastrofalne erupcije glečerskih jezera više nisu praistorijski događaji. Sada su veoma stvarna stvarnost. Klima se menja, glečeri se povlače neviđenom brzinom, a na njihovom mestu se formiraju nova jezera, puneći se otopljenom vodom. Ove vodene površine su prave tempirane bombe, poduprte nestabilnim morenama (gomilama kamenja i blata koje je ostavio glečer) ili ostacima samog leda.

Opasnost raste. Kako se bazeni bez leda pune vodom, pritisak počinje da raste. Na kraju, rezervoari dostižu tačku kolapsa, ledene prevlake popuštaju i nizvodno dolazi do iznenadnih masovnih poplava.
U SAD, tri države su u zoni visokog rizika.

Jezero sa elokventnim nazivom „Samoubistveni bazen“, blizu Džunoa na Aljasci, pucalo je dve godine zaredom. Svaki put je izbacilo monstruoznih 66 milijardi litara vode. Bilo je kao da se 22.000 olimpijskih bazena iznenada prelilo u centru grada. Ulice su se pretvorile u besne reke, primoravajući stanovnike da beže sa svojim, kućnim ljubimcima u transporterima.

Ove vrste glacijalnih jezera prate se od 2011. godine ali naučnici su uznemireni zbog ubrzanja procesa. Istraživanja pokazuju da se 106 od 120 glacijalnih jezera proučavanih na Aljasci ispraznilo (ili puklo) barem jednom od 1985. godine. I kako se led povlači, nastaju nova opasna jezera.

Država Vašington je dom legendarnih poplava u Misuli. Danas se svih 47 glečera u državi, koje naučnici prate 24/7, povlače, formirajući nova jezera na nestabilnom terenu.

Naravno, bilo je proboja i ranije, i više puta. Na primer, 1947. godine, neviđene padavine i topljenje izazvali su pucanje glečera Kauc. 1,4 milijarde tona blata i otpadaka sjurilo se nizbrdo, noseći 10 kilometara i usecajući kanjon dubok 90 metara.

Sada se severoistok države smatra žarištem GLOF-a, a naučnici hitno pozivaju na povećano praćenje.

Rizik od skrivene pretnje u Stenovitim planinama Vajominga je svakako manji nego na Aljasci. Ali planinski venci Vind River i Absaroka su u više navrata bili izloženi bujičnim poplavama.

Godine 2003, glečer Grashoper je ispustio 3,2 miliona kubnih metara vode, oštetivši infrastrukturu. Analiza podataka NASA Landsat, pronašla je 13 odvojenih izliva između 1994. i 2007. godine.

Lokalni zapisi pokazuju najmanje 15 izliva samo u području glečera Mamut.

To je najveća koncentracija GLOF-ova u Stenovitim planinama od ledenog doba!

Povlačenje glečera otkriva nova područja gde se može akumulirati otopljena voda. Na kraju, ova jezera postaju nestabilna, a kada nestanu, to čine veoma brzo i veoma opasno — pišu naučnici.

Iznenadno i smrtonosno

Treba reći da nije samo Severna Amerika pod napadom. Zbog globalnog zagrevanja, GLOF je sada globalni problem.

Poslednja poznata tragedija dogodila se u Sikimu, u Indiji, sasvim nedavno (2023).

Nakon što je jezero koje je godinama bilo ispunjeno otopljenom vodom, desetine ljudi je poginulo, a stotine su ostale bez krova nad glavom.

Generalno, prema podacima Univerziteta UN, više od 15 miliona ljudi širom sveta živi pod Damoklovim mačem iznenadnih glacijalnih poplava.

Zašto se naučnici toliko plaše ovih „ledenih zmajeva“?

Jednostavno je: takve poplave su potpuno nepredvidive. Za razliku od rečnih poplava, GLOF-ovi se često javljaju iznenada, bez dugih perioda padavina koje bi pružile upozorenje. Okidač može biti bilo šta: urušavanje leda u jezero, zemljotres, intenzivno topljenje ili jednostavno kritična masa vode.

Ovi događaji nastavljaju da izazivaju široko rasprostranjena razaranja zbog slabog, sprovođenja bezbednosnih mera, neadekvatnih sistema upozoravanja i loše pripremljenosti javnosti. — Časopis Nature, 2025.

Godine 2025, grupa glaciologa pozvala je na revoluciju u praćenju. Naučnici bukvalno zahtevaju da se seizmički senzori i meteorološke stanice koje rade u realnom vremenu instaliraju u blizini opasnih jezera.

Tek tada se mogu otkriti i najmanje vibracije koje predviđaju proboj i dati dragoceni minuti ili sati za evakuaciju.

I to je sasvim moguće. A, moderne tehnologije, uključujući satelitsko praćenje (kao u slučaju NASA Landsat u Vajomingu) i kompjutersko modeliranje, omogućavaju preciznije mapiranje zona rizika i predviđanje mogućih putanja protoka.

Borba.Info