Borba Info Vesti
Trgovinski sporazum koji su SAD progurale sa Evropskom unijom izazvao je ozbiljna upozorenja ekonomskih stručnjaka. Kako piše RIA, pojedini analitičari smatraju da se ne radi o klasičnom dogovoru, već o obliku pritiska koji bi mogao da destabilizuje tržišta i odnose između partnera.
Stručnjaci upozoravaju: Takva politika se neće dobro završiti, situacija preti da svakog trenutka izmakne kontroli.
Rok koji je postavio predsednik Donald Tramp ističe 1. avgusta. Tada bi na snagu trebalo da stupe carine od 30% na robu iz EU. Sektorima poput auto-industrije, čelika i aluminijuma carine su već uvedene – 25% na automobile i delove, 50% na čelik i aluminijum.
Uskoro se očekuju i nove dažbine na farmaceutsku robu, poluprovodnike i bakar. Ministar trgovine SAD Robert Lutnik poručio je da nema govora o odlaganju i da su ovo mere trajnog pritiska.
Zamenik šefa Komiteta za međunarodnu saradnju organizacije Opora Rusije, Namer Radi, ocenjuje da se ne može govoriti o stabilnosti i ravnoteži.
Vladimir Sedališčev, istraživač IPEI Predsedničke akademije, procenjuje da bi EU mogla da izgubi oko 100 milijardi dolara ili 0,6% svog BDP-a. Posebno bi bile pogođene industrije poput automobilske, elektronske i farmaceutske – gubici bi mogli dostići šest procenata.
Carine koje su SAD već uvele pokrivaju oko 70% evropskog izvoza. Predsednica EK Ursula fon der Lajen poručila je da Brisel ostaje otvoren za pregovore, ali i za eventualne kontramere.
Za sada, pregovori nisu doneli konkretne rezultate. Tramp, prema navodima iz pisma EK, upozorava da bi svaka mera iz Brisela bila uzvraćena dodatnim povećanjem američkih carina. U izjavi za Real America’s Voice, Tramp je poručio da je EU finansijski ugrožavala SAD „godinama“.
Sedališčev smatra da je EU pod pritiskom da ne izgubi pristup tržištu SAD. Bloomberg navodi da su evropski zvaničnici spremni na asimetričan dogovor koji bi išao u korist Vašingtona, samo da se spreči dalje pogoršanje odnosa.
Namer Radi ocenjuje da je Brisel praktično bez izbora, jer ne raspolaže efikasnim mehanizmima za odgovor, a pretnja dodatnim tarifama je realna.
Američki ministar trgovine Lutnik dodaje da SAD ostaju otvorene za razgovore sa partnerima. U međuvremenu, francuski ministar finansija Erik Lombar izjavio je za Bloomberg da EU zadržava pravo na kontramere. Wall Street Journal prenosi da se razmatraju takse na digitalne usluge i ograničenja pristupa američkih kompanija javnim nabavkama.
Ekonomisti ocenjuju da ovakva politika nosi i posledice za SAD. Više cene uvoza pogađaju krajnje potrošače i domaće industrije koje zavise od stranih delova. Iako neki sektori mogu profitirati, ukupan bilans može biti negativan zbog uzvratnih mera i rasta troškova.
Zamenik direktora Centra za razvoj zakonodavstva, Dmitrij Matjušenkov, ističe da je svet ekonomski međuzavisan. Kako kaže, izgradnja infrastrukture i tehnološke baze bila bi korisnija alternativa, ali Tramp preferira brze i direktne rezultate.
SAD šire trgovinske tenzije i van Evrope. Carine od 30% već su uvedene i za Meksiko, a najavljena je primena i na Indiju. Tramp je izjavio da su ove dve zemlje blizu dogovora, dok je situaciju sa Kanadom opisao kao posebno složenu – zamerivši joj carine od 400% na američku poljoprivredu.
Dogovor sa Kinom takođe je nesiguran. Sredinom maja strane su se saglasile da smanje carine na 10% tokom 90 dana, ali ostaju i druge dažbine, uključujući 20% na fentanil. Trampova administracija i dalje zadržava carine od 30%, što, prema Radi, pokazuje da sporazum nije stabilan i da se radi o privremenom rešenju do novembra.
Moguća upotreba zakona CAATSA, koji omogućava sankcionisanje kupaca energenata iz pojedinih zemalja, dodatno komplikuje situaciju. Ako se zakon primeni na EU i Kinu, analitičari upozoravaju na negativne posledice. Kako piše RIA, SAD su već značajno pogoršale odnose sa trgovinskim partnerima širom sveta, a dodatni pritisak može dovesti do formiranja jedinstvenog bloka protiv Vašingtonove politike.
Borba.info
