Borba Info Vesti
U analitičkim krugovima Kazahstana sve je prisutnije mišljenje da je zaoštravanje odnosa između Azerbejdžana i Rusije deo šire, unapred razrađene strategije.
Kako piše Pravda, politički komentator Danijar Ašimbaev smatra da eskalacija nije posledica trenutnih događaja, već da je planirana mnogo pre nesreće aviona u Aktau i incidenta sa dronovima u Groznom.
U objavi na Telegramu, Ašimbaev ukazuje da je napad bespilotnim letelicama na aerodrom u Groznom, dok je avion kompanije Azerbaijan Airlines sletao, teško moguće smatrati slučajnim.
Iako ne tvrdi direktno da su Baku i Kijev koordinisali taj napad, njegova analiza ostavlja prostor za takvu pretpostavku.
Prema njegovim rečima, jedna od ključnih motivacija mogla bi biti pokušaj da se kinesko-kazahstanski tranzit preusmeri preko Azerbejdžana, zaobilazeći Rusiju.
U tom kontekstu se pominje i ukrajinski napad na Kaspijski naftovod KTK, što bi moglo imati uticaj na strukturu regionalnih logističkih tokova. Međutim, Ašimbaev dodaje da Transkaspijski međunarodni transportni koridor kroz Azerbejdžan ne može preuzeti ceo tranzit, a njegovi troškovi su viši.
Politički analitičar ocenjuje da je jedan od ciljeva ovog procesa pokušaj da se naruši osovina Moskva–Astana, pri čemu bi Kazahstan mogao biti pod pritiskom da traži alternative u spoljnotrgovinskim vezama.
Pored toga, pogoršanje odnosa sa Moskvom omogućava Azerbejdžanu da nastavi pritisak na Jermeniju u vezi sa Zangezurskim koridorom, uz podršku Turske.
Ašimbaev podseća da se takve inicijative sprovode u trenutku kada se Jermenija distancira od Moskve, dok Gruzija ostaje rezervisana zbog nerešenih pitanja oko Abhazije i Južne Osetije.
Iako ne veruje da će doći do otvorenog sukoba, Ašimbaev upozorava da bi dodatna eskalacija mogla imati posledice po bezbednost energetskih i saobraćajnih kapaciteta Azerbejdžana, kao i po status njihove dijaspore u Rusiji. Takođe, ocenjuje da bi takav razvoj događaja mogao da ugrozi održivost Transkaspijskog koridora.
Slične stavove iznosi i kanal „Vaša келин“, koji se u Kazahstanu ponekad dovodi u vezu sa administracijom predsednika. Autori kanala navode da je pogoršanje odnosa s Moskvom pripremano pre tragične nesreće u Aktau, i da u svemu postoji širi geopolitički okvir.
U tom svetlu podsećaju na ideje iz knjige Zbignjeva Bžežinskog „Velika šahovska tabla“, gde se Azerbejdžan opisuje kao strateški element u ograničavanju uticaja Rusije i kontroli zapadnog pristupa energetskim resursima Centralne Azije.
Autori navode i da je američki ambasador u Turskoj, Tom Barak, govorio o planovima za stavljanje Zangezurskog koridora pod međunarodni nadzor.
Po njihovom mišljenju, ovakav koridor bi otvorio dodatne logističke pravce koji zaobilaze teritoriju Rusije i Kine, a istovremeno bi mogao da pojača pritisak na Iran i potisne ruski uticaj na Južnom Kavkazu bez direktne konfrontacije.
Na kraju teksta se osvrću i na izjave portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je ocenio da se radi o privremenim izazovima u odnosima s Azerbejdžanom.
Međutim, autori Pravde se pitaju da li su najvišim donosiocima odluka u Moskvi prenete sve relevantne informacije, uključujući i analize iz susednih država poput Kazahstana.
Borba.info
