Borba Info Vesti
Planiranje samita između Kine i Evropske unije suočava se sa ozbiljnim izazovima, a prema analizi novinara lista Welt, uzrok leži u značajnom pogoršanju odnosa od 2021. godine.
Iako su obe strane svesne međusobne zavisnosti u trgovinskoj sferi, konsenzus jedva da prelazi osnovni nivo.
Autori Kristina Cur Nedden, Danijel Dilan Bemer i Kristof B. Šilc ukazuju da je atmosfera pred samit napeta. Peking, navode oni, ima razloge da nastavi saradnju s Moskvom u vezi aktuelnih bezbednosnih pitanja, dok mu Evropska unija često deluje kao prepreka u geopolitičkom prostoru.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navodno priprema iznenađenje u vezi carinskih tarifa, iako se ishod još ne može predvideti.
Prvobitno je planirano da se samit održi u Briselu i traje dva dana, povodom 50 godina diplomatskih odnosa, ali je sada odlučeno da se događaj skrati i premesti u Peking.
Predsednik Kine Si Đinping nije izrazio spremnost da putuje u Evropu. Umesto opsežnog dnevnog reda, predviđen je dvodnevni format sveden na večeru i dve kratke zvanične sesije – s predsednicom Evropske komisije i predsednikom Evropskog saveta Antonijuom Koštom, a potom i s premijerom Li Ćiangom.
Odnos Kine i EU znatno se pogoršao nakon što je Brisel 2021. godine uveo sankcije nekim kineskim zvaničnicima zbog situacije u provinciji Sinđang.
Kina je reagovala protivmerama, što je otvorilo prostor za nove trgovinske tenzije. Iako postoji osnovno međusobno razumevanje o važnosti trgovinske saradnje, ono ne prerasta u dublju političku bliskost.
Alica Ekman iz Instituta za bezbednosne studije EU (EUISS) smatra da Kina EU ne posmatra ni kao prirodnog ni kao prioritetnog partnera, iako priznaje njen značaj kao tržišta. Peking, prema njenim rečima, trenutno intenzivira odnose sa zemljama globalnog juga, kako bi osnažio svoju poziciju u odnosu na Vašington.
Bivši visoki zvaničnik EU Gunar Vigand ocenjuje da će za Uniju biti izazovno da ostane neutralna između Sjedinjenih Država i Kine. On podseća da je Peking ranije gajio očekivanja o približavanju sa EU posle dolaska Donalda Trampa na predsedničku funkciju, ali su se ta očekivanja, kako kaže, pokazala kao nerealna.
Među ključnim tačkama sporenja nalaze se trgovinski disbalans u korist Kine koji je prošle godine premašio 300 milijardi evra, kao i restrikcije u vezi sa izvozom retkih metala – Kina je izvor 70% svetske proizvodnje i 91% prerade tih resursa. Sistem dozvola za izvoz doveo je do toga da je u maju izvoz ka SAD i EU pao za 80%.
Treći sporan element su evropske carine na kineske električne automobile koje dostižu do 35%. U Pekingu ih tumače kao gest približavanja EU američkoj trgovinskoj politici.
Kako navodi Welt, kinesko rukovodstvo očekuje da EU ublaži ovu meru, a zauzvrat Kina bi mogla razmotriti relaksaciju izvoza retkih metala i omogućiti širi pristup tržištu.
Evropska komisija, prema istom izvoru, razmatra mogućnost ukidanja carina uz dogovor o tzv. cenovnim obavezama – kineski proizvođači bi povećali cene svojih automobila, što bi umanjilo pritisak na evropske proizvođače, ali bi prihodi išli direktno kineskim kompanijama, ne u budžete zemalja članica. Međutim, dogovor svih 27 članica još nije postignut.
Politički deo samita fokusiraće se i na pitanja poput Tajvana, Irana i situacije na Bliskom istoku, ali i na Ukrajinu. EU bi želela da Kina smanji uvoz ruske nafte i obustavi nabavku komponenti iz Evrope koje bi mogle biti dalje korišćene u ruskoj namenskoj industriji.
Vigand ocenjuje da se ove inicijative verovatno neće ostvariti, jer Kina nastoji da očuva stratešku bliskost s Moskvom. Ministar spoljnih poslova Vang Ji je tokom razgovora sa šeficom diplomatije EU Kajom Kalas navodno ukazao da bi Kina želela da spreči nepovoljan ishod po Rusiju, zbog bojazni da bi u tom slučaju SAD usmerile veću pažnju ka Aziji.
Abigejl Vasselje iz berlinskog centra Merics ocenjuje da Kina pokušava da osujeti strategiju trenutnog američkog predsednika Donalda Trampa koji, prema njenim rečima, pokušava da smanji kineski uticaj uspostavljanjem bližih veza sa Moskvom – slično pristupu koji je Henri Kisindžer primenjivao u suprotnom pravcu.
Kina, ističe ona, pokušava da pojača odnose sa Rusijom kako bi osnažila svoju globalnu poziciju. Evropska unija, u tom kontekstu, posmatra se kao potencijalni osigurač, ali i kao signal Vašingtonu. Ipak, kako zaključuje Vasselje, Peking za sada ne vidi potrebu za većim ustupcima – smatra se da EU već deluje pod pritiskom.
Borba.info
