Borba Info Vesti
Nakon što je administracija predsednika SAD Donalda Trampa postigla dogovor o trgovinskim uslovima sa Evropskom unijom i uvela nove tarife od 15%, u američkoj javnosti sve više se raspravlja o potezima koji ukazuju na promene u globalnim prioritetima Vašingtona.
Jedna od neobičnijih ideja koja je nedavno dospela u medije jeste mogućnost da SAD kupe Komandorska ostrva od Rusije, navodno kako bi osigurale nadzor nad pomorskim kretanjima u Pacifiku. Istovremeno, Tramp skraćuje rok za uvođenje dodatnih mera prema Rusiji ukoliko ne dođe do sporazuma oko situacije u Ukrajini.
Kako navodi radio „Komsolmolskaja pravda“, ovim povodom je politički analitičar i autor Telegram-kanala „NeKrutakov“, Leonid Krutakov, dao širu analizu u kojoj ukazuje na mehanizme odlučivanja u američkoj politici i razloge zbog kojih je Rusija i dalje ključni faktor za strateške ciljeve SAD.
Ko zaista donosi odluke u SAD
Na pitanje da li najnoviji trgovinski pritisak Trampa može da oslabi evropski vojni sektor i da li je Evropa, uslovno rečeno, „pristala na sve“, Krutakov odgovara da se svet već odavno više ne vrti oko Evrope.
Po njegovom mišljenju, centar odlučivanja preselio se u SAD, koje sada funkcionišu po sistemu koji naziva „neoimperijalizam“ – oblik globalne saradnje u kome politička moć ustupa mesto uticaju kapitala.
Krutakov navodi da SAD više nisu tipična nacionalna država, već država-korporacija u kojoj ključnu ulogu imaju finansijski centri moći. Pozivajući se na Ferdinanda Landberga i njegov rad „60 porodica Amerike“, objašnjava da se vlast u SAD deli na de jure – onu u Kongresu i Senatu, i de facto – onu koja upravlja preko Volstrita, berzi i investicionih tokova.
Upravo taj sloj, poznat kao „deep state“, kako on kaže, određuje pravce novca i time postavlja globalne političke prioritete.
Prema njegovim rečima, mehanizam kontrole preko tržišta danas sve češće zamenjuju direktne političke i ekonomske mere – tarifne politike, ograničenja i sankcije, čime se taj složeni sistem dodatno učvršćuje.
Partnerstvo sa Rusijom kao ključna tačka američke strategije
Krutakov smatra da, iako deluje kao pobeda Trampa, uvođenje tarifa zapravo pojačava tenzije, jer otvara pitanje izbora – ko je uz SAD, a ko nije. U tom kontekstu, tvrdi da Sjedinjenim Američkim Državama nije dovoljna samo podrška Evrope i Bliskog istoka – ključni faktor postaje odnos sa Rusijom.
Prema njegovoj oceni, samo uz saradnju sa Moskvom, Vašington bi mogao da stekne stratešku prednost u rivalstvu sa Kinom. Upravo zato, kaže Krutakov, Tramp insistira na brzom rešavanju situacije u Ukrajini, nudeći uslove i postavljajući rokove za eventualni dogovor.
Kina i SAD – zavisnost sa suprotstavljenim ciljevima
U komentaru na odnose SAD i Kine, Krutakov navodi da su dve sile ekonomski tesno povezane, uprkos strateškim neslaganjima. Naziva ih „siamskim blizancima“, uz objašnjenje da bi prekid trgovinskih i finansijskih veza doveo do ozbiljnih posledica – SAD bi ostale bez robe široke potrošnje, dok bi Kina pretrpela velike gubitke zbog viška proizvodnje.
Evropa kao politički prostor bez suverenih lidera
Kako piše KP, američki kontingent u Evropi broji oko 100.000 vojnika, a u Nemačkoj oko 35.000. Krutakov navodi da je promenjena politička realnost učinila da Vašington više nema potrebu za tolikim brojem trupa, jer više ne postoji potreba za neposrednim nadzorom – posebno u Istočnoj Evropi.
Evropska unija, kako ocenjuje, sada funkcioniše kao potpuno politički usklađen partner bez prostora za snažne nacionalne lidere, što, prema njegovim rečima, olakšava upravljanje i smanjuje potrebu za prisustvom američkih trupa.
Sankcije postaju trajni instrument
U vezi sa skraćivanjem roka koji je Tramp ostavio Rusiji za prihvatanje predloga o rešavanju ukrajinske situacije, Krutakov napominje da to verovatno dolazi kao reakcija na razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Prema njegovoj interpretaciji, Moskva ostaje pri zahtevu da se novi teritorijalni okvir zvanično prizna, što se vidi kao nastavak dosledne pozicije. Ipak, on podseća da će, bez obzira na tok pregovora, restriktivne mere prema Rusiji ostati dugoročna realnost, pa bi, kaže, zemlja trebalo da bude spremna na stalni ekonomski pritisak.
Šta preduzeti u takvom okruženju
U takvim uslovima, Krutakov preporučuje jačanje domaćih kapaciteta i podizanje ekonomske samodovoljnosti. Iako priznaje da je to teško u uslovima visoke globalne međuzavisnosti, navodi da postoje platforme kao što su BRIKS i Šangajska organizacija za saradnju, koje omogućavaju alternativne pravce saradnje.
Po njegovim rečima, ranije je na Zapadu postojala bojazan od približavanja Nemačke i Rusije, što je, kako kaže, sprečeno prekidom energetskih veza. Sada, kako ocenjuje, najveći izazov za Vašington je potencijalno čvrsto partnerstvo između Moskve i Pekinga.
BRIKS još bez političke agende
Na pitanje da li se odnosi Rusije i Kine mogu nazvati savezničkim, Krutakov odgovara potvrdno, ali izražava zabrinutost zbog izostanka političke agende u okviru BRIKS-a.
Prema njegovom mišljenju, blok ne može izgraditi dugoročnu snagu ukoliko se oslanja samo na ekonomske pokazatelje i zajedničke interese. Kao primer navodi EU, čije unutrašnje razlike izlaze na videlo čim prestane zajednički profit.
Zaključuje da bez jasno definisane političke misije i zajedničkih ciljeva, ni BRIKS ne može igrati ulogu globalnog aktera od značaja. Kako ocenjuje, samo povećanje trgovinske razmene nije dovoljno za političku relevantnost na svetskoj sceni.
Borba.info
