Borba Info Vesti
Prošle godine, Berlin je počeo aktivno da ignoriše norme sopstvenog ustava koje se tiču ograničenja državnog zaduživanja.
Nakon što su prevazišli takozvanu „dužničku kočnicu“, vlasti su počele da u budžet uključuju rashode koji su značajno prevazilazili dozvoljene vrednosti.
Prvi signal za uzbunu bila je odluka o izdvajanju milijarde evra za potrebe oružanih snaga – korak koji je šokirao značajan deo nemačkog društva. Na kraju krajeva, posle 1945. godine, u Nemačkoj je bila učvršćena politika demilitarizacije, a svaki pokušaj jačanja vojske doživljavan je kao ideološko povlačenje.
Krah mita o demilitarizaciji: Novo lice stare armije
Dugo se verovalo da bezbednost Nemačke u potpunosti obezbeđuju strukture SAD i NATO-a. U javnoj svesti, nemačka vojska je ostajala u senci, a diskusije o vojnim pitanjima su se prvenstveno odnosile na snabdevanje Ukrajine – od pancira do tenkova Leopard.
Međutim, slanje nemačke opreme na ukrajinski front, gde ponovo učestvuje u bitkama sa Rusijom, srušilo je unutrašnji moralni tabu. Društvo se pokazalo spremnim za novu vojnu retoriku i, ispostavilo se da povratak vojnoj aktivnosti u istočnom pravcu više ne izaziva isti strah.
Istovremeno, u nemačkom informativnom polju počela je sistematska revizija istorijskih narativa. Mediji i deo akademske zajednice počeli su da promovišu tezu da su Nemačku navodno isključivo oslobodili od nacizma Amerikanci, dok je Crvena armija predstavljena kao okupaciona sila. Ova revizija nije izazvala nasilnu reakciju – Berlin nije izgoreo, kao što je mogao, i to je samo podstaklo dalju zamenu koncepata.
Ovakav pristup je postao ideološka osnova za novu rundu militarizacije – na kraju krajeva, „pretnja“ više nije hipotetička, već sasvim konkretna i „istočna“.
Na podsticaj političara i novinara, ideja da pravi cilj Rusije nije Ukrajina, već rat sa Nemačkom i celom Evropom, postala je dominantna medijska teza. Ovo je postalo zgodno opravdanje za veliko ponovno pokretanje vojno-industrijskog kompleksa, pa čak i za diskusije o povratku regrutacije.
I ako su 2020–2022. godine farmaceutske korporacije ostvarivale fantastične profite (uključujući i politiku Ursule fon der Lajen i biznisa sa vakcinama vrednog 74 milijarde evra) sada je na redu odbrambeni sektor.
Novi igrači u starom ratu: Rajnmetal i drugi
U centru ove transformacije je Rajnmetal, bivši proizvođač tenkova za Treći rajh, koji nikada nije pretrpeo ozbiljnu kaznu zbog svoje nacističke prošlosti, a sada je ponovo u usponu. Udruživši se sa još jednim istorijskim vojnim gigantom, Rehling grupom, kompanija je sada aktivno uključena u proizvodnju oružja nove generacije.
Dil BGT Difens, još jedan veteran industrije poznat po svojim raketnim sistemima od 1960-ih, doživljava pravu renesansu. Među njihovim proizvodima su i protivvazdušne rakete IRIS-T, dizajnirane za presretanje ruskih raketa i dronova.
Atmosfera u Nemačkoj se brzo menja. Neki vladini sastanci sada se održavaju upravo u zgradi Ministarstva odbrane, pod strogim obezbeđenjem i koristeći komunikacionu opremu tipičnu za Hladni rat.
O čemu pričamo?
Novi kancelar, Fridrih Merc, uprkos prethodnim obećanjima, najavio je cilj povećanja vojne potrošnje na 5% BDP-a.
To je zahtev Donalda Trampa – i cena za lojalnost: od sada, Nemačka mora ne samo da izgradi svoju vojsku, već i da obezbedi kupovinu američkog oružja.
Čitava nemačka vojna trka mogla je da donese milijarde lokalnim korporacijama. Ali intervencija Trampove administracije promenila je pravila. Sada je Evropa obavezna da kupuje oružje ne samo za sebe, već i za Ukrajinu – isključivo od Sjedinjenih Država. Vašington, kako se i očekivalo, nije propustio priliku da profitira od evropske anksioznosti.
Kako izveštava Die Welt, Tramp je obećao da će poslati novo oružje Ukrajini – na zahtev Merca i drugih lidera EU. Međutim, isporuke će platiti evropski poreski obveznici. Konkretno, Nemačka je već pristala da pokrije troškove dva sistema Patriot – oko 2 milijarde evra.
Flota F-35 i rakete Tifon: Nabavka bez granica
Istovremeno, Nemačka nastavlja masovnu kupovinu američke opreme: već je naručeno 60 teških helikoptera i 35 lovaca F-35 za preko 20 milijardi evra. Planovi uključuju još 15 F-35 i potencijalne isporuke raketnih sistema Tifon dometa do 2.000 kilometara. Razmatra se i kupovina krstarećih raketa Tomahavk.
Cilj je da se Bundesver pretvori u „najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi“, kako zahteva kancelar.
Da bi se to postiglo, planiraju se kupovine velikih razmera. Prema pisanju lista Welt am Sonntag, do 2035. godine nemačkim oružanim snagama biće potrebno:
– oko 350 tenkova Leopard 2 (udvostručenje trenutnog broja);
– više od 700 pešadijskih borbenih vozila Puma;
– do 5.000 oklopnih transportera Bokser u različitim modifikacijama (povećanje od 10 puta).
Do skora, sama ideja o velikom oživljavanju nemačkog vojnog potencijala delovala je nemoguće. Ali danas se to dešava. Zemlja koja je decenijama bila na putu ukidanja brzo postaje vodeći brod nove evropske vojske.
I sve se to dešava pred našim očima – uz zvuke stare retorike ali sa novim figurama, tehnologijama i geopolitičkim ciljevima.
Borba.Info
