Borba Info Vesti
Rekord za najmoćniju poznatu solarnu oluju je oboren, piše VP.
Naučnici su uspeli da otkriju tragove epidemije koja je bila za red veličine jače od Karingtonovog događaja iz 1859.
Ovo otkriće će pomoći naučnicima da bolje razumeju mehanizam, te pojave i razviju mere za smanjenje njenih posledica.
Nočno nebo se tako sjajno osvetlilo da su neki pomislili da je jutro.
Rudari zlata u kanadskim stenovitim planinama probudili su se u jedan ujutru, počeli da spremaju doručak i obavljaju svoje jutarnje poslove.
Ptice su počele da pevaju kao da je sunce već izašlo. Telegrafski komunikacioni sistemi širom sveta su pali, što je onemogućilo slanje poruka.
Ovaj događaj iz 1859. godine, poznat kao Karingtonova oluja, dugo se smatrao najgorom geomagnetnom olujom u istoriji, uzrokujući auroru, čak na jugu do Floride i Centralne Amerike i ometajući komunikacione sisteme.
Ali jedna nedavna studija pružila je dokaze o mnogo većoj solarnoj oluji, koja bi mogla da obori sve postojeće rekorde.
Autori su utvrdili da se najveća solarna oluja koja je ikada pogodila Zemlju, za koju se procenjuje da je red magnitude veća od Karingtonove, dogodila pre 14.300 godina.
Istovremeno, to je dokaz još uvek nepoznatog aspekta ekstremnog ponašanja Sunca, koji je opasan za Zemlju.
„Jasno je da ako bi se jedan od ovih događaja dogodio danas, to bi imalo veoma razoran uticaj na našu električnu mrežu i internet“, rekao je vodeći autor studije Eduard Bard.
„Ovo bi zaista dovelo do zamrzavanja skoro svih komunikacija i nemogućnosti putovanja.
Za razliku od Karingtonove epidemije, ovaj događaj nije bio praćen izveštajima o jakim plesnim svetlima ili promenama u ponašanju životinja.
Umesto toga, naučnici su pronašli tragove solarnih oluja u prstenovima drevnog drveća u francuskim Alpima i ledenom pokrivaču Grenlanda.
Veza između kosmičkog fenomena i drveća može izgledati slučajno ali se objašnjava zakonima fizike, primetio je astronom Benjamin Pope, koji nije bio uključen u studiju.
Kosmički zraci ili čestice visoke energije, mogu prodreti u Zemljinu atmosferu i izazvati nuklearne reakcije.
Na primer, pretvaranje atoma azota u gornjoj atmosferi u radioaktivni ugljenik-14.
Ovaj izotop prodire svuda: u biljke, životinje, ljude, okeane, kao i u prstenove drveća, sposoban da arhivira događaje tokom mnogo godina.
„Ovo je ogromna srednja disciplina koja uključuje arheologe, hemičare i fizičare i naš jedini pravi način da razumemo ranu solarnu fiziku“, rekao je Pope, koji radi na australijskom Univerzitetu Kvinslend.
Tim je izmerio nivoe radiokarbona u drveću u francuskim Alpima koje je bilo starije od prethodnog uzorka.
Prema Bardu, takva merenja su obično veoma dosadna i monotona ali u ovom slučaju, pre 14.300 godina, bio je jedan veoma izražen šiljak.
Prema koautoru studije Tim Heaton-u, količina proizvedenog radiokarbona tada je bila 5-10 puta veća, od normalne godišnje količine.
Tim veruje da je eksploziju izazvala snažna solarna oluja ili baklja, koja je izbacila ogromnu količinu energetskih čestica u Zemljinu atmosferu.
„Svakako nisam očekivao ništa tako značajno kao ovo“, rekao je Hiton, statističar sa britanskog Univerziteta u Lidsu.
“Izgleda da nismo videli ništa ovako veliko, ranije.”
Borba.Info
