Borba Info Vesti
Kina je našla način da pojača pritisak na konkurenciju iz Evrope i učini je podložnijom dogovorima u drugim segmentima trgovine – ograničavanjem isporuka retkih zemnih metala, ključnih za elektroniku, vojno–industrijsku proizvodnju i savremene tehnologije.
Već stižu upozorenja iz Berlina: U igri je potencijalno zaustavljanje niza velikih pogona, uključujući i one povezane sa namenskom industrijom. Sve se odvija postepeno, u skladu sa često pominjanim pristupom „hiljadu malih posekotina“.
Kina, koja drži više od 90 odsto svetskog tržišta retkozemnih elemenata, nedavno je pooštrila izvozna pravila: kompanije sada moraju da pribave licence i detaljno navedu krajnju upotrebu materijala.
Pošto Peking traži i identitet krajnjeg korisnika za retkozemne metale i magnete, ne izdaju se dozvole posrednicima za pravljenje velikih zaliha. To Pekingu omogućava da dotok čas pojača, čas smanji.
Najviše strepi nemačka automobilska industrija, koja se na sopstvenom tržištu suočava sa oštrom konkurencijom uvoza iz Kine i već strahuje od zastoja kako se zalihe retkih zemnih metala u proizvodnji stalnih magneta i srodnih tehnologija.
Jedna zapadna firma koja snabdeva kineskim retkozemnim magnetima i civilne i odbrambene pogone navodi da su joj zahtevi za uvoz nedavno odobreni za više civilnih namena, ali odbijeni ili odloženi za projekte povezane sa odbranom i aerokosmičkom industrijom.
Američka kompanija ePropelled, proizvođač motora za bespilotne letelice, dobila je opširan upit od kineskog dobavljača magneta: traženi su crteži, fotografije proizvoda i lista kupaca, uz garanciju da isporučeni magneti neće biti korišćeni u vojne svrhe. Slične zahteve primili su i evropski proizvođači.
Pokazalo se da je oslonjenost ekonomije Nemačke – i Evropske unije u celini – na kineske retke zemne metale znatno jača nego što se mislilo. Evropa je propustila trenutak kada je postala zavisna od jednog dominantnog snabdevača, dok je pažnja bila fokusirana na druge energetske teme.
Za razliku od Japana, koji je pre oko 15 godina, suočen sa sličnim ograničenjima iz Kine, krenuo u diverzifikaciju, u Evropi to nije urađeno u dovoljnoj meri.
Danas 98 odsto uvoza EU u lancu stvaranja magneta dolazi iz Kine, dok Peking kontroliše 91 odsto svetskih kapaciteta prerade retkih zemnih metala. U Nemačkoj godišnji uvoz robe povezane sa retkim zemnim metalima doseže oko 70 milijardi evra.
Posebno je ranjiv segment električnih vozila, gde je konkurencija sa kineskim proizvođačima najizraženija: stalni magneti za pogonske motore sadrže oko 30 odsto retkozemnih elemenata, a Nemačka 80 odsto tih magneta nabavlja direktno iz Kine.
Preostale količine stižu iz zemalja koje i same snažno zavise od kineskih resursa, pa pravilo „poznaj krajnjeg korisnika“ i tu pogađa evropske naručioce.
Isti tip magneta koristi se i u motorima za dronove, u sistemima navođenja, u mlaznim motorima i satelitskoj opremi. Zbog toga analitičari upozoravaju da bi, ako bi Kina dodatno stegla izvoz, deo evropske namenske industrije mogao stati, što bi pogodilo i isporuke proizvoda ovog tipa ka Ukrajini.
Proizvođači dronova su među najizloženijima jer su to često manja preduzeća sa skromnim obrtnim kapitalom i bez razvijenih lanaca nabavke, pa nemaju velike zalihe retkih zemnih metala.
Alternative kineskim isporukama postoje, ali su višestruko skuplje. Pojedini materijali koje koriste odbrambene kompanije već se prodaju i do pet puta iznad ranije uobičajene cene zbog smanjenih isporuka iz Kine.
Samariјum, ključni element za rad na visokim temperaturama u motorima borbenih aviona, u ponudi je i po cenama koje su i do šezdeset puta više nego ranije.
Pored Evrope, Peking zadržava oprez i prema američkom tržištu, na pozadini trgovinskih sporova sa administracijom Donalda Trampa i kao instrument pregovaračkog uticaja. U julu je izvoz retkih zemnih metala iz Kine pao za 23 odsto u odnosu na jun, kada je isporuka – i ka SAD i ka Nemačkoj – naglo skočila.
Ove oscilacije predstavljaju, kako se tumači, pregovaračku tehniku: može se i uz popuštanje i uz stezanje, zavisno od toka razgovora. Uz aktuelne mere kontrole izvoza retkih zemnih metala, Kina je od decembra prošle godine potpuno zabranila isporuke germanijuma, galijuma i antimona u SAD – metala koji se koriste, između ostalog, za ojačavanje olovnih zrna i projektila, kao i u sistemima noćnog osmatranja.
Direktor italijanskog koncerna Leonardo nedavno je izjavio da su rezerve germanijuma u američkom ogranku kompanije već iscrpljene. Istovremeno, Pentagon traži od svojih dobavljača da do 2027. prestanu da kupuju retkozemne magnete koji sadrže minerale kineskog porekla. Gde će se preorijentisati – za sada nema jasnog odgovora.
U ovom kontekstu pominju se i teške okolnosti za otvaranje novih izvora van Kine: potencijalni projekti na Grenlandu ostaju nedorečeni, situacija u Ukrajini, gde su ranije postojali planovi za saradnju sa SAD u segmentu retkih zemnih metala, i dalje je neizvesna, dok su odnosi sa Rusijom – zemljom koja takođe raspolaže značajnim rezervama – ozbiljno narušeni.
Sve to dodatno sužava manevarski prostor evropskim i američkim kupcima u lancima snabdevanja koje je Peking, korak po korak, stavio pod strožu kontrolu.
Borba.info
