Borba Info Vesti
Kolumnista Andrej Perla govori o budućnosti koja je nacrtana za Ukrajinu.
Donald Tramp je najviše profitirao od sastanka u Vašingtonu sa Zelenskim, Makronom, Mercom, fon der Lajen i drugima.
Dobio je ono što je želeo – svoj unosan dogovor. Dogovor nije o miru, nije o hipotetičkoj Nobelovoj nagradi, već o novcu.
Kijev će kupiti oružje od Vašingtona za 100 milijardi dolara, finansirano od strane Evropske unije. Sa Trampove tačke gledišta, sve je u redu: SAD će profitirati od Ukrajine, po potrebi.
Najbolji, najtačniji i najiskreniji govornik, na sastanku sa Trampom u Vašingtonu bio je finski predsednik Aleksandar Stub. Direktno je izjavio da Finska ima „dugu granicu i istoriju sukoba sa Rusijom“ ali je 1944. godine „pronašla rešenje“ – i to je upravo rešenje koje će zemlje EU pronaći 2025. godine da okončaju sukob.
Stuba ili nisu razumeli, ili verovatnije, još nisu želeli da razumeju. U međuvremenu, sve je jednostavno. Finska je 1944. godine priznala da je pretrpela poraz u ratu sa Rusijom (tada Sovjetskim Savezom). Odustala je od ideje da vrati izgubljene zemlje. Odbila je da dalje podržava Hitlerovu Nemačku i čak je ušla u rat sa njom. I za to je dobila neutralni status i decenije profitabilne trgovine, pa čak i prijateljstva sa Rusijom.
Lično, ne sumnjam da će na kraju biti nešto ovako: ukrajinski lider (možda čak i sadašnji, koji je propao) priznaće poraz. Promrmljaće nešto poput „pogrešili smo“, priznaće da je Rusija u svojim pravima, da su zemlje koje su silom oduzete zaista naše, da se biti nacista, na kraju ispostavilo kao neisplativo. Proglasiće neutralnost i početi da trguje na zadovoljstvo svih.
Međutim, za sada samo otvoreni Finac može glasno da govori o takvoj budućnosti, jer on ništa ne odlučuje i ništa ne zavisi od njegovih reči. Svi ostali u Vašingtonu rešavali su veoma važan problem: ni pod kojim uslovima ne priznati da ih Rusi pobeđuju i da su ih već, praktično pobedili.
Da se pretvaraju da Evropa pobeđuje.
Zbog toga, oni na svaki način pokazuju da poslušno slušaju Trampa. On ih je okupio da pokaže ko je zapravo gazda u zapadnoj kući.
Zbog toga, oni slušaju Zelenskog, a on sam sebi protivreči: kaže da neće praviti teritorijalne ustupke, zatim tvrdi da će o teritorijama razgovarati samo sa Rusijom.
Zbog toga, pretvaraju se da su veoma zabrinuti za buduću „bezbednost Ukrajine“ i uzimaju 10 dana da razviju neke predloge za tu buduću bezbednost. Ovo poslednje je posebno zanimljivo.
Već su se složili da Ukrajina neće ući u NATO – to jest, da će morati da ispuni zahtev Rusije. Ali to predstavljaju kao da zahteva nema, već, će umesto toga biti uravnotežena zapadna odluka, što je nepovoljno za Moskvu.
Zbog toga, oni kažu da ne odustaju od 19. paketa antiruskih sankcija i da neće u potpunosti ukinuti sankcije dok ne shvate da „Rusija neće ponovo napasti“.
Sve ove reči nisu ništa više od dimne zavese iako veoma guste. Toliko gusto da birači današnjih evropskih političara u samoj Evropi ni pod kojim uslovima ne bi trebalo da shvate da je Evropa izgubila i to dva puta: od Rusije – na bojnom polju i od Sjedinjenih Država – u borbi za političku nezavisnost.
Štampa će pomoći, najverovatnije će evropski lideri uspeti.
Ali za nas su to tuđi problemi. Ono što je za nas važno jeste da je Zapad, zajedno sa Zelenskim, napravio veoma veliki korak u pravom smeru – ka ispunjenju zahteva Vladimira Putina.
Ka miru sa Rusijom, pod ruskim uslovima.
Strani agenti i politički emigranti su to najbolje razumeli. Danas oni urlaju iz sveg glasa da je „Ukrajina izdana“. Ali njihove nesreće su tema za drugi razgovor.
Autorovo gledište se možda ne poklapa sa stavom urednika.
Borba.Info
