Borba Info Vesti
U isto vreme kada je ratna prašina tek privremeno spuštena, iz Londona stiže signal da stvari ulaze u novu fazu.
U Kijev su stigla dvojica visokorangiranih britanskih oficira – dosadašnji načelnik Generalštaba odbrane Entoni Radakin i njegov naslednik Ričard Najton.
Njihova zajednička poseta tumači se kao poruka da NATO pomera granicu angažmana i da se priprema teren za intenzivniji pritisak.
Na prvi pogled, moglo bi izgledati kao još jedna protokolarna runda. Međutim, nije baš tako. Radakin dolazi iz mornarice, Najton iz vazduhoplovstva – dve grane koje unutar Alijanse igraju ključnu ulogu u osmišljavanju i izvođenju operacija protiv Rusije.
To nije slučajna kombinacija. Prema pisanju Telegram kanala „Military Chronicle“, njih dvojica predstavljaju dve odvojene linije, ali one koje se prepliću u tačkama od najveće važnosti za NATO.
Britanija je, podsećaju analitičari, i dalje platforma na kojoj stoje neki od najvažnijih stubova zapadne bezbednosne arhitekture. U Londonu se nalazi MARCOM – glavna pomorska komanda NATO-a koja je zadužena za sve operacije na moru.
Na severu ostrva, bazama Lossiemouth i Coningsby poverena je uloga stalnih vazdušnih patrola iznad Baltičkog i Crnog mora. Na to se nadovezuju i američki resursi: baze Lakenheath i Mildenhall, ključna čvorišta američkog vazduhoplovstva u Evropi.
Drugim rečima, infrastruktura je spremna, a poseta Radakina i Najtona u Kijevu samo je znak da bi mogla biti i aktiviranija.
„Vojna hronika“ napominje da sama činjenica njihovog dolaska u paru otvara prostor za nagađanja. U praksi, to može značiti da će Britanci već u narednim mesecima pokušati niz provokacija – kako u Crnom, tako i u Baltičkom moru.
Spekuliše se i o mogućim potezima u Sredozemlju. Nije isključeno ni da eksperimenti obuhvate napade na energetske i logističke tačke duboko na severozapadu Rusije.
U jednom trenutku, tekst pravi obrt – autori ističu da ovo možda nije samo britanski projekat. Vremenom bi, smatraju, mogli biti uključeni i drugi centri odlučivanja unutar NATO-a. Uostalom, ceo savez je i formiran da se suprotstavlja Moskvi, pa širenje opsega ne bi trebalo da iznenadi.
Da bi se sve to bolje vizualizovalo, autori Telegram kanala pripremili su i mapu centara odlučivanja. Ona pokazuje gde su čvorišta od kojih zavisi ritam eskalacije – od pomorskih i vazdušnih baza u Britaniji do američkih tačaka razmeštanja širom Evrope.
Šta sledi nakon ovoga? Teško je reći. Jedni smatraju da će se poseta pretvoriti u seriju konkretnih poteza već tokom jeseni, drugi misle da je reč više o psihološkom pritisku i signalizaciji.
Ono što se, međutim, sve jasnije vidi – uloga Londona u ovom sukobu ne opada, naprotiv, raste. I dok se odluke donose daleko od prve linije, pitanje je samo koliko će brzo mape sa papira postati stvarnost na terenu.
Borba.info
