Borba Info Vesti
U Londonu i Parizu već mesecima vlada osećaj da se nešto krupno sprema, a brojke su neumoljive. Dugovi rastu, kamate skaču, političke većine su klimave – i sve to u trenutku kada investitori žele sigurnost i jasan plan.
„U ekonomiji se stvari dešavaju sporije nego što mislite, a onda brže nego što možete da zamislite“, davno je upozorio čikaški ekonomista Rudi Dornbuš. Ta rečenica poslednjih nedelja sve češće kruži među analitičarima.
Francuski ministar finansija Erik Lombard pokušava da progura paket mera od 44 milijarde evra, kojim bi se deficit smanjio na 4,6% BDP-a sledeće godine. Ali nema većinu u parlamentu.
Glasanje o poverenju zakazano za 8. septembar moglo bi da sruši ne samo paket, već i celu vladu. „Ne slažu se ni oko brzine ni oko samih mera“, primećuje Leo Barinkov iz Oxford Economics.
Deficit je prošle godine bio 5,8% BDP-a, a Evropska komisija veruje da će ostati isti i ove i naredne godine. Javna zaduženost se popela na 113% BDP-a, blizu rekorda iz pandemije (115%).
Ako deficit ostane, dug bi mogao da pređe i 118%. Sve to u zemlji koja već uzima 46% BDP-a kroz poreze i izdvaja četvrtinu potrošnje – čak 14% BDP-a – na penzioni sistem.
S druge strane Lamanša, kancelarija za budžetsku odgovornost procenjuje da će deficit Britanije od 4,8% BDP-a biti prepolovljen do kraja decenije. Ali politička realnost ne ide u tom pravcu. Prva finansijska odluka ministarke Rejčel Rivs bila je da popusti pritiscima laburističkih poslanika i ukine mere štednje od 6 milijardi funti – uključujući zimsku pomoć za grejanje.
Premijer Kir Starmer ima većinu do 2029, ali raspoloženje unutar partije je napeto: Laburisti gube 10 poena u anketama od Reformističke partije Najdžela Faraža, a s leve strane preti nova grupacija uz podršku Džeremija Korbina. Budžet koji će biti objavljen u novembru biće prvi pravi test.
Najzanimljivije je da su prinosi na desetogodišnje obveznice i u Francuskoj i u Britaniji sada viši nego u Grčkoj. To je znak nervoze, ali ne i panike. „Francuskoj je i dalje lako da prodaje obveznice“, kaže Endru Keningem iz Capital Economics.
„Likvidnost je ogromna i kupaca ima dovoljno.“ Ali, upozorava Pol Donovan iz UBS Global Wealth Management, prava kriza nastaje kada veliki broj investitora izgubi poverenje i jednostavno odluči da se povuče.
Carsten Brzeski iz ING banke podseća: „Tržišta vole jednostavne pokazatelje – dug prema BDP-u. U Britaniji je to oko 96%, u Francuskoj 113%. Na papiru, Francuska izgleda rizičnije.“ I investitori to osećaju – traže veće osiguranje od bankrota za francuske obveznice nego za britanske.
Makron je obećao Donaldu Trampu da će povećati vojnu potrošnju na 3,5% BDP-a, što znači dodatnih 30 milijardi evra. Britanija, pak, planira da tu potrošnju digne na 2,5% do 2027, što će koštati oko 7 milijardi funti godišnje. Istovremeno, obe zemlje suočavaju se sa starenjem stanovništva – manje poreskih obveznika, više izdataka za socijalnu zaštitu.
Britanija ima jednu prednost – njen dug je u sopstvenoj valuti i Banka Engleske uvek može da interveniše. „Ako je preživela krizu pod Liz Tras bez MMF-a, nema razloga da se sada pribegne pomoći“, ocenjuju u Capital Economics.
Francuska, pak, ima podršku Evropske centralne banke i evropskog mehanizma za stabilnost – zaštitne mreže koje bi mogle da se aktiviraju pre MMF-a. U krajnjem slučaju, država može da se osloni i na domaće penzione fondove.
Ali jedno je sigurno: ni London ni Pariz još nisu ponudili jasan izlaz iz začaranog kruga dugova i deficita. Investitori traže plan i odlučnost, a vreme curi. „Nema magičnog recepta“, podseća Barinkov. „Potrebna je stabilnost i posvećenost. To je jedini put.“
Do Božića će biti jasnije – Francuska već 8. septembra prolazi kroz politički test, Britanija u novembru objavljuje budžet. Do tada, sve ostaje u senci onog starog Dornbušovog pravila: sporo, sporo… pa odjednom.
Borba.info
