Borba Info Vesti
Kada je 1985. godine svet obišla vest da je potonuli Titanik pronađen na dnu Atlantskog okeana, retko ko je znao da se iza tog spektakularnog otkrića krije nešto sasvim drugo.
Tek decenijama kasnije, okeanograf Robert Ballard otvoreno je govorio da potraga za legendarnim brodom nije bila samo naučna ekspedicija, već paravan za jednu poverljivu misiju američke mornarice.
CNN je sada podsetio na tu priču, uz Ballardove reči koje bacaju novo svetlo na događaje iz osamdesetih.
„Ono što ljudi tada nisu znali jeste da je potraga za Titanikom bila samo maska za strogo poverljivu operaciju. Nisam bio samo istraživač, već i oficir mornaričke obaveštajne službe.
Nismo želeli da Sovjetski Savez otkrije gde se tačno nalazi naša podmornica“, rekao je Ballard, prisećajući se trenutaka koji su promenili tok njegove karijere.
Sam Titanik, simbol tragedije s početka 20. veka, na kraju je zaista pronađen – ali ne pre nego što je primarna misija bila završena. Jer pravi zadatak nije bio luksuzni brod, već olupine dve američke nuklearne podmornice iz hladnoratovskog perioda, Scorpion i Thresher.
One su potonule još šezdesetih godina, a mornarica je želela da prikupi podatke i proveri njihovo stanje na dnu okeana.
Upravo zahvaljujući tom projektu, Ballard je dobio priliku da istražuje i sam Titanik. Njegova potraga, formalno predstavljena javnosti kao glavna svrha ekspedicije, zapravo je tek kasnije ispunila puni potencijal.
Tako se, posle decenija misterije, pokazalo da je nauka bila isprepletana sa vojnom tajnom – kombinacija tipična za hladnoratovsku atmosferu.
A Titanik, i kada je pronađen, nije prestao da intrigira. Podsećanja na njega redovno se pojavljuju. Tako je u aprilu ove godine u Britaniji prodata neobična relikvija: pismo putnika koje je pre isplovljavanja iz Southamptona poslao pukovnik Archibald Gracie, jedan od putnika prve klase.
Na aukciji kod Henryja Aldridgea dostiglo je cenu od čak 400 hiljada dolara. Još jedan dokaz da i više od jednog veka kasnije, priča o Titaniku ne prestaje da budi interesovanje i da menja oblik – čas kroz otkrića na dnu okeana, čas kroz predmete koji se pojavljuju u kolekcionarskim rukama.
Ipak, iza fascinacije ostaje i pitanje: koliko je još velikih otkrića u istoriji prikriveno vojnim ciljevima, a koliko toga javnost nikada neće saznati?
Borba.info
