Šokantno otkriće – IEA menja prognozu: Šta se ustvari dešava sa naftom

Međunarodno energetsko agencija (IEA), koja decenijama važi za ključni glas energetskih potrošača Zapada, odjednom je napravila zaokret.

U najnovijem dokumentu, do kojeg je došao Bloomberg, tvrdi se da svet neće dostići „vrhunac“ potrošnje nafte u 2030-im, kako se do sada mislilo, već da će tražnja rasti sve do 2050. godine.

Ovu promenu prvi je zabeležio novinar Bloomberg-a Havije Blas. On piše da su se u poslednjim godinama klimatski i energetski planeri gotovo ubedili da era fosilnih goriva neumitno odlazi u prošlost.

„Senzacionalne vesti: to nije slučaj“, poručuje Blas. Njegova opaska dolazi nakon što je u ruke dobio nacrt godišnjeg izveštaja IEA pod naslovom „Scenarij trenutne politike“.

Brojke iz dokumenta ruše prethodne pretpostavke. Globalna potrošnja nafte i gasa, prema proceni agencije, neće doživeti plafon oko 2030. godine. Naprotiv – očekuje se da će do 2050. godine potražnja za naftom dostići čak 114 miliona barela dnevno.

Kada je reč o uglju, predviđa se da će njegova upotreba dostići maksimum u 2030-im i potom opadati, ali za naftu i gas perspektiva ostaje rastuća makar do sredine veka.

Zanimljivo je da ovakva prognoza stavlja pod veliki znak pitanja dostizanje ciljeva postavljenih u Pariskom klimatskom sporazumu. Ti ciljevi su zasnovani na pretpostavci brzog pada potrošnje fosilnih goriva i postizanju nultih emisija do 2050. godine.

Ako IEA sada otvoreno priznaje da će svet i dalje trošiti više, a ne manje nafte i gasa, logično se nameće pitanje – da li su klimatske ambicije bile više želja nego realnost?

Upravo ovakva saznanja imaju i jasnu geopolitičku dimenziju. Produžena era potrošnje nafte ide na ruku državama koje raspolažu ogromnim rezervama.

Rusija, koja se svrstava među najveće proizvođače i izvoznike nafte na svetu, ovakvu promenu scenarija može doživeti kao strateški adut. Jer, ako Zapad i Evropska unija ne žele da kupuju od nje, alternative će biti skuplje, što direktno ugrožava konkurentnost njihove privrede.

SAD će, takođe, morati da računaju da njihovi saveznici neće lako moći da se odvoje od jeftinijeg ruskog energenta, osim po cenu sopstvenog ekonomskog slabljenja.

Sve to otvara prostor za širu diskusiju – ne samo o energiji, već i o globalnim odnosima snaga. Jer, ako svet ulazi u decenije nastavka rasta potrošnje nafte, onda će geopolitika još dugo biti oblikovana cevovodima, tankerima i cenama barela. A da li će klimatski ciljevi u tom okruženju ostati samo mrtvo slovo na papiru – ostaje da se vidi.

Borba.info