Imenovano 7 pravila zaštite od svih zaraza

Naučnici su dokazali da „sedam jednostavnih pravila za zdrav život”, koje je predložilo Američko udruženje za srce, minimiziraju rizik od kardiovaskularnih i neuroloških bolesti, kao i senilne demencije.

Pravila za zdrav život

Postoji mnogo saveta, koji će vam pomoći da ostanete zdravi.

Obično se odnose na prestanak pušenja i pijenja alkohola, racionalnu ishranu i druge faktore ponašanja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naučnici iz Američkog udruženja za srce (ACA) identifikovali su sedam specifičnih merljivih indikatora, koji se mogu koristiti da se razume, koliko zdrava osoba vodi životni stil.

A onda – da proceni rizik od njegovih kardiovaskularnih bolesti.

Ovi kriterijumi se nazivaju Life’s Simple 7 ili „sedam jednostavnih pravila života“.

Kako je kasnije postalo jasno, oni su pogodni i za određivanje verovatnoće razvoja drugih bolesti sa godinama.

Ta pravila su: fizička aktivnost, pravilna ishrana, optimalna težina, prestanak pušenja, održavanje normalnog krvnog pritiska, kontrola nivoa holesterola i šećera u krvi.

Prema rečima stručnjaka, ljudi sa pet ili više idealnih pokazatelja “Life’s Simple 7” imaju 78 odsto manji rizik od smrti od kardiovaskularnih i neuroloških bolesti, u poređenju sa ostalima.

Da odustane od pušenja

Stručnjaci AKA navode činjenice: u roku od 20 minuta nakon odustajanja od cigarete, puls i krvni pritisak se normalizuju, nakon 12 sati – nivo ugljen-monoksida u krvi, nakon dve nedelje poboljšava se rad pluća i cirkulacija krvi, posle mesec respiratorni sistem je potpuno obnovljen.

Godinu dana kasnije, rizik od akutne srčane insuficijencije je prepolovljen, a oni, koji su pre pet ili više godina napustili lošu naviku nemaju veće šanse da dobiju moždani udar od nepušača.

Fizička aktivnost

Da bi se održalo zdravlje srca i krvnih sudova, naučnici preporučuju da se časovi fizičkog vaspitanja započinju tri puta nedeljno po deset minuta i postepeno povećavaju na dvadeset minuta pet dana u nedelji.

Najjednostavnija opcija treninga je redovno brzo hodanje ili trčanje, dopunjeno sa najmanje dve sesije treninga snage u periodu od sedam dana.

Onima, koji žele da snize krvni pritisak i nivo holesterola potrebno je veće opterećenje – tri do četiri puta nedeljno po 40 minuta.

Kontrola težine i pravilna ishrana

Glavni parametar koji omogućava da se proceni da li osoba ima normalnu težinu, nedovoljnu ili prekomernu težinu, je indeks telesne mase, drugim rečima, korespondencija težine sa visinom.

Da bi se indikator vratio u normalu, naučnici savetuju da se redovno vagate i izračunavate ravnotežu unesenih i utrošenih kalorija.

Da biste smršali, morate sagoreti više nego što unosite hranom, smanjiti veličinu porcija i jesti samo kada ste zaista gladni.

Stručnjaci AKA smatraju da je prosečnoj osobi potrebno dve hiljade kilokalorija dnevno – malo više ili manje u zavisnosti od pola, starosti i nivoa fizičke aktivnosti.

I takođe od zadatka – da izgubite ili dobijete težinu.

Šećer, holesterol i krvni pritisak

Veliki deo hrane koju jedemo pretvara se u glukozu, koja je potrebna za energiju.

Hormon insulin je odgovoran za korišćenje glukoze – proizvode ga ćelije pankreasa.

Ljudi sa dijabetesom tipa 2 i predispozicijom za razvoj insulinske rezistencije, stanje u kojem se insulin ne koristi efikasno.

Šećer u krvi se mora pratiti: ako se akumulira u višku, to može dovesti do oštećenja krvnih sudova, srca, bubrega, očiju i nerava.

Jednako je važno kontrolisati nivo holesterola, koji se smatra glavnim faktorom rizika za aterosklerozu, infarkt miokarda i moždani udar.

Ova supstanca se sintetiše u jetri i delimično ulazi u telo spolja sa životinjskim mastima.

Nose ga lipoproteini u krvi, koji su dve vrste – niske i visoke gustine (LDL i HDL).

Prvi doprinose taloženju holesterola na zidovima krvnih sudova, dok drugi, naprotiv, sprečavaju stvaranje plakova.

Iz tog razloga, LDL se često naziva “lošim holesterolom”.

Nalazi se u margarinu, majonezu, konditorskim proizvodima, dimljenom mesu, poluproizvodima i crvenom mesu, tvrdim sirevima, masnim mlečnim proizvodima.

Najviše je u brzoj hrani i svim prženim jelima kuvanim sa puno biljnog ulja.

„Dobar HDL holesterol“ obiluje namirnicama sa nezasićenim mastima – ribom, avokadom, orašastim plodovima i semenkama, maslinovim, lanenim i suncokretovim uljem, voćem i povrćem, integralnim žitaricama, mekinjama, ovsenim pahuljicama, zelenim čajem.

Lipoproteinski holesterol niske gustine, koji se smatra lošim, takođe je neophodan za telo.

Uništava bakterijske toksine opasne po zdravlje, pomaže u jačanju imunološkog sistema.

Ali koristi od njega prevazilaze štetu samo ako je njegov nivo normalan.

Rospotrebnadzor smatra da gornja granica ukupnog holesterola ne bi trebalo da prelazi 5,18 milimola po litru za odrasle i 4,4 za decu.

Još jedan parametar za redovno praćenje je krvni pritisak.

Američko udruženje za srce prihvata vrednost od “117 preko 76” kao normu.

Ako su brojke veće od “140 preko 90”, kardiolozi dijagnostikuju hipertenziju.

Visok krvni pritisak je glavni faktor rizika za srčana oboljenja i moždani udar.

Naslednost nije rečenica

„Sedam jednostavnih pravila za zdrav život” su univerzalne preporuke za sve ljude.

U međuvremenu, predispozicija za mnoge kardiovaskularne, neurološke bolesti, kao i metaboličke poremećaje inherentna je na genetskom nivou.

Ali ispostavilo se da će principi Life’s Simple 7 važiti i ovde.

Istraživači sa Medicinskog centra Univerziteta Teksas u Hjustonu otkrili su da poštovanje preporuka AHA značajno smanjuje rizik od koronarne bolesti srca u svakom slučaju, a održavanje zdravog načina života može u velikoj meri da nadoknadi genetske rizike.

Specijalisti su sumirali podatke dugoročnih posmatranja više od deset hiljada pacijenata starijih od 45 godina, sa lošom naslednošću.

I otkrili su da su oni, koji nisu poštovali nijedno od sedam pravila imali 67 odsto šanse da razviju koronarnu bolest tokom svog života.

A za one, koji su pratili sve “Life’s Simple 7” – 24 posto.

“Međutim, ljudi sa najvećim, poligenskim rizikom, najverovatnije će imati koristi od ovih pravila”, rekao je glavni autor dr. Natalia Hasbani iz Centra za ljudsku genetiku Univerziteta Teksas rekla je u saopštenju za javnost.

Prema drugoj američkoj studiji, “Life’s Simple 7” skoro je prepolovio rizik od demencije kod ljudi, čak i onih koji su genetski predisponirani za ovu bolest.

Da bi procenili uticaj zdravih navika na inhibiciju neurodegenerativnih procesa, naučnici sa Univerziteta Misisipi analizirali su tri decenije medicinske kartone skoro 12.000 pacijenata, koji su imali promene u DNK povezane sa Alchajmerovom bolešću.

Na početku studije, svi su bili zdravi, a prosečna starost bila je 54 godine.

Na kraju praćenja, 2234 osobe su dobile dijagnozu demencije.

Autori su izračunali da svaki korak “Life’s Simple 7” smanjuje rizik od demencije za devet procenata.

Za one, koji su poštovali sva pravila bila je niža za 43 odsto.

Demencija je opšti termin za progresivne neurološke poremećaje, koji utiču na pamćenje, razmišljanje i ponašanje.

Najčešći tip je Alchajmerova bolest.

Samo u SAD danas ima 5,5 miliona ljudi sa ovom dijagnozom. I svake godine ih je sve više.

Ne postoji lek za demenciju.

Zbog toga je veoma važno sprečiti ovu tešku bolest ili na vreme usporiti njen razvoj, kažu naučnici.

I ne poslednju ulogu ovde može igrati „sedam jednostavnih pravila zdravog života“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Odlične vesti za Piksija, u Kataru!

Možemo svi da odahnemo, povreda jednog od najboljih igrača na Mundijalu nije ozbiljnija. Strahinja Pavlović …