Kriza je stigla – izazvaće ekonomski slom Francuske!

Francuska ekonomija je na ivici kolapsa. Nakon godina neodgovornog upravljanja javnim finansijama i političke nestabilnosti, zemlja se nalazi usred najgore ekonomske krize u novijoj istoriji.

Stručnjaci već mesecima upozoravaju na ovaj scenario ali politička elita kao da odbija da se suoči sa stvarnošću.

Neviđena politička kriza

Francuska se trenutno nalazi usred duboke političke krize. Nakon glasanja o nepoverenju, premijer je bio primoran da podnese ostavku, što je stvorilo dodatnu nestabilnost u već krhkom sistemu.

Prema poslednjim anketama, čak 61% Francuza podržava raspuštanje parlamenta i raspisivanje novih izbora. Međutim, predsednik trenutno odbacuje ovu opciju, verovatno se plašeći još goreg izbornog rezultata. Ovo ostavlja Francusku u političkom vakuumu koji samo produbljuje ekonomsku krizu.

Makron je izabrao novog premijera iz istog političkog spektra i ne planira da uradi ništa novo.

Ekonomski pokazatelji koji plaše

Francuska je apsolutni evropski rekorder po brojnim negativnim ekonomskim pokazateljima:

Francuski javni dug dostigao je zapanjujućih 3.500 milijardi evra, što je oko 110% BDP-a. Ako se uračunaju sve obaveze, uključujući penzije državnih službenika, stvarni dug dostiže čak 7.500 milijardi evra. Čak i kada bi država prodala svu svoju imovinu, koja se procenjuje na oko 4.500 milijardi evra i dalje bi nedostajalo 3.000 milijardi.

Godišnji deficit javnih finansija približava se 6% BDP-a, a još alarmantnija je činjenica da je deficit skoro 38% u poređenju sa javnim prihodima.

kompaniju koja svake godine gubi 38% svog prometa – takva situacija jednostavno nije održiva.

Francuska drži prvo mesto u svetu po nivou poreza i složenosti poreskog sistema, kao i po nivou javne potrošnje. Istovremeno, strukturni ekonomski rast je samo 0,9%, što dokazuje da visoka javna potrošnja ne dovodi do ekonomskog napretka.

Finansijska tržišta već kažnjavaju Francusku

Finansijska tržišta su već prepoznala ozbiljnost situacije. Kamatne stope na francuske desetogodišnje obveznice porasle su na 3,5%, a spred kod nemačkih obveznica se proširio na 83 bazna poena. Posebno je zabrinjavajuće to što su francuske kamatne stope sada gotovo izjednačene sa italijanskim, što je fenomen bez presedana.

Poređenje sa drugim zemljama je još poražavajuće: kamatne stope na francuske obveznice su 41 bazni poen više od portugalskih i 14 baznih poena više od grčkih. Zemlja koja je nekada bila stub ekonomske stabilnosti u evrozoni sada se doživljava kao rizičnija od Grčke, koja je pre samo deset godina bila na ivici bankrota.

Dodatni razlog za zabrinutost je činjenica da čak 54,7% francuskog javnog duga drže strani investitori. To je znatno više nego u drugim velikim ekonomijama – Italija ima 27%, SAD 22%, a Japan samo 5-10% svog duga u stranim rukama. Ova zavisnost od stranih investitora dodatno smanjuje ekonomski suverenitet Francuske.

Šta se može očekivati?

Ukoliko se kriza nastavi produbljivati, Francuska bi mogla da doživi scenario sličan grčkom, sa nekoliko ključnih razlika. Grčki dug je bio oko 350 milijardi evra kada je zemlja ušla u krizu, dok je francuski deset puta veći. Ni MMF ni EU nisu mogli da spasu Francusku zbog veličine njene ekonomije i duga.

Ukoliko se situacija dodatno pogorša, mogu se očekivati sledeće mere:

• Kontrola deviznog kursa i ograničenja odliva kapitala
• Ograničenja povlačenja gotovine
• Mešanje privatne štednje putem posebnih poreza ili prinudnih kredita
• Smanjenje penzija i socijalnih davanja
• Smanjenje plata u javnom sektoru
• Takav scenario bi mogao dovesti do pada francuskog BDP-a od 5-10%, što bi bila ekonomska katastrofa bez presedana u modernoj istoriji zemlje.

Značajno je da je cena zlata nastavila da raste i dostigla rekordnih 3.650 dolara po unci, što pokazuje da investitori traže sigurna utočišta u vremenima globalne neizvesnosti.

Ovo je jasan signal da međunarodni investitori očekuju dalje pogoršanje situacije.

Kriza u Francuskoj bi potencijalno mogla da pokrene širu evropsku krizu, jer je Francuska druga najveća ekonomija u evrozoni. Slabljenje Francuske takođe dovodi u pitanje samu stabilnost evra kao valute.

Borba.Info