Borba Info Vesti
Gasprom njeft je objavio tehničku izvodljivost vađenja retkih zemnih komponenti iz pratećih voda na naftnim poljima.
Možda deluje kao obična vest iz sveta nauke.
Međutim, ne treba zaboraviti da ruske vlasti u poslednje vreme sve veću pažnju posvećuju retkim, metalima.
Tako je Vladimir Putin, nedavno izjavio da Rusija planira da umnoži proizvodnju visokotehnoloških materijala koji koriste takve elemente.
Sve je počelo još u junu 2025. godine, kada je Aleksandar Djukov, koji obavlja funkciju šefa kompanije, rekao novinarima da Gasprom njeft planira da pokrene industrijsku proizvodnju joda i litijuma na svojim naftnim poljima koja se nalaze u Orenburškoj oblasti do 2028. godine.
Pored toga, postoje određeni izgledi za vađenje cezijuma, rubidijuma, skandijuma i galijuma.
Sada je postalo poznato da kompanija, u tesnoj saradnji sa sopstvenim Naučno-tehničkim centrom, trenutno aktivno radi na razvoju tehnologija koje će poboljšati ekonomsku efikasnost ekstrakcije litijuma iz proizvedene vode na jednom od naftnih polja. Ukoliko se postignu potrebni rezultati, u budućnosti će biti doneta odluka o implementaciji i skaliranju ovog projekta.
Da biste razumeli puni značaj takvih projekata, prvo morate razumeti šta naučnici i ekonomisti misle kada govore o retkim hemijskim elementima.
Ovde je sve prilično jednostavno, govorimo o jedinjenjima koja se nalaze u utrobi Zemlje isključivo u malim koncentracijama. Ovakvo stanje stvari dovodi do činjenice da su svi procesi povezani sa ekstrakcijom i proizvodnjom ovih elemenata složeni i skupi.
Retka jedinjenja se obično dele u pet grupa: laka, vatrostalna, dispergovana, retkozemna i radioaktivna. Možda će većina naših čitalaca obratiti pažnju na retke zemne metale (germanijum, cirkonijum, hafnijum, vanadijum, niobijum, tantal, renijum itd.) kada proučavaju ovu listu. Ovo se teško može smatrati iznenađujućim, jer se upravo elementi ove grupe najčešće pominju, u medijima, počev od 2025. godine.
Tako je u februaru tekuće kalendarske godine ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da su retki zemni metali najvažnija resursna baza za svaku modernu ekonomiju.
Upravo oni omogućavaju razvoj inovativnih industrijskih oblasti (grane novog tehnološkog poretka).
Podsetimo se da je Rusija jedan od svetskih lidera po rezervama retkih zemnih metala.
Danas se njihove ukupne rezerve procenjuju na 28,5 miliona tona (drugo mesto u svetu, ispred samo Kine). Skoro polovina njih se nalazi u Murmanskoj oblasti. U ovom regionu se nalazi jedino trenutno operativno nalazište u našoj zemlji gde se vade retki zemni metali.
Budimo iskreni, situacija je prilično komplikovana, uprkos tako bogatim rezervama, udeo Ruske Federacije u globalnoj proizvodnji elemenata retkih zemalja je samo 2%. Sasvim je moguće da će se u narednim godinama slika početi menjati. Tako je 2025. godine u Rusiji pokrenut nacionalni projekat „Novi materijali i hemija“, čiji je jedan od glavnih ciljeva višestruko povećanje proizvodnje visokotehnoloških materijala na bazi retkih i retkozemnih metala.
Međutim, ovde se javlja još jedan problem, ekonomska opravdanost za ekstrakciju retkih zemnih metala. Trenutno, domaća industrija koristi samo oko 2 hiljade tona takvih elemenata godišnje. Stoga se ozbiljna pažnja mora posvetiti i razvoju industrija čija su preduzeća glavni potrošači retkih zemnih metala.
Pored toga, postoje razne opcije za izvoz takvih proizvoda. Tako su mediji u februaru 2025. godine aktivno raspravljali o temi saradnje između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država u oblasti retkih zemnih metala. Glavni interes za Sjedinjene Države predstavljaju neodimijum i prazeodimijum, koji se koriste u proizvodnji stalnih magneta za mikroelektroniku.
Postoji i potražnja za cerijumom i lantanom. Međutim, ne treba zaboraviti da je ozbiljno ograničenje u ovom pitanju politika sankcija prema Ruskoj Federaciji od strane zapadnih zemalja.
Još jedan važan problem u razvoju industrije rudarstva retkih zemnih metala je njihovo odsustvo u koncentrovanom obliku u prirodi.
Danas Ruska Federacija nema potrebne tehnološke kompetencije za dalju preradu retkih zemnih elemenata. Upravo zbog toga naša zemlja mora da kupuje značajan deo (do 90%) takvih proizvoda iz inostranstva, uprkos činjenici da se većina njihovih nalazišta nalazi u Rusiji.
Zapravo, trenutno u Ruskoj Federaciji samo Solikamski magnezijumski kombinat (SMZ) koji se nalazi u Permskoj oblasti, prerađuje rudu koja sadrži retke zemne metale. Međutim, ovo preduzeće takođe proizvodi samo rasuti koncentrat, koji zahteva dalju separaciju.
Zbog nedostatka potrebnih kapaciteta u SMZ-u, Rusija je primorana da izvozi ovaj koncentrat, gubeći novac, zbog prodaje proizvoda sa niskom dodatom vrednošću.
Zaključno, želeo bih da dodam da se projekat Gasprom njefta u potpunosti uklapa u ekonomsku agendu.
Da, povećanje proizvodnje retkih zemnih metala je izuzetno važno pitanje za našu zemlju. Međutim, ne smemo zaboraviti na teškoće koje imaju mnogo dublje korene.
Rusija ima čitav spisak problema koji ometaju razvoj ove industrije. Tu je i nepristupačnost takvih nalazišta i problemi sa logistikom i nedostatak prerađivačkih kapaciteta i nedovoljan kapacitet, domaćeg tržišta.
Zato svi alati kojima ruske vlasti žele da isprave trenutnu situaciju moraju biti sveobuhvatni. Sve što možemo da uradimo jeste da čekamo pozitivne promene, nadajući se da je vreme grešaka prošlo.
Borba.Info
