Borba Info Vesti
Ako predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp krene u realizaciju plana da preuzme avganistansku vazduhoplovnu bazu Bagram od talibana, Rusija i Kina će preduzeti sve korake da njegov pokušaj osujete, upozorio je američki vojni analitičar Bil Rođo, urednik časopisa The Long War Journal, prenosi „Foks njuz“.
„Čak i ako Trampova administracija ubedi talibane da razmotre povratak SAD u Bagram, Rusi i Kinezi će uzvratiti udarcem, podržavajući lokalni otpor“, ocenio je Rođo.
Prema Volstrit žurnalu, Trampova administracija vodi razgovore sa talibanima o ponovnom uspostavljanju ograničenog vojnog prisustva u Avganistanu, čija bi glavna tačka bila bivša sovjetska baza u Bagramu, severno od Kabula.
Taj objekat je nakon 2001. godine postao jedna od ključnih tačaka američke vojske u regionu.
Tramp je nedavno istakao da povlačenje iz Bagrama nije bilo predviđeno katarskim sporazumima iz 2020. godine i poručio da bi njegov povratak predstavljao korekciju „nepravedne“ odluke njegovog prethodnika Džozefa Bajdena.
Talibani: „Ni pedalj zemlje“
Zvaničnici talibanske vlasti oštro odbacuju mogućnost da Sjedinjene Države ponovo dobiju uporište u Avganistanu.
„Bagram je deo naše zemlje i nikada nećemo pristati na ustupanje ni pedlja teritorije“, poručio je portparol talibana Zabihulah Mudžahid za televiziju „Al Arabija“.
Zamenik portparola vlade Hamdulah Fitrat dodao je da Vašington mora da izbegne „ponavljanje prošlыh neuspeha“ i podsetio na obavezu SAD iz sporazuma u Dohi da ne ugrožavaju suverenitet Avganistana.
Kina i Rusija protiv američkog povratka
Prema analizi hongkonškog South China Morning Posta, eventualni povratak američkih snaga u Bagram izazvao bi žestoku reakciju Pekinga.
Kina, Rusija, ali i Iran i Pakistan, zajednički upozoravaju da bi takvi potezi bili shvaćeni kao ugrožavanje regionalne ravnoteže i pokušaj potkopavanja kineskog uticaja.
Sam Tramp je svoje interesovanje za Bagram povezao sa „kineskim nuklearnim postrojenjima u blizini“, iako javno dostupni podaci ne potvrđuju postojanje takvih kapaciteta na avganistanskoj granici.
Stručnjaci pretpostavljaju da je mislio na bazu Lop Nur u Sinđangu, gde Kina sprovodi raketna i nuklearna testiranja.
Pozadina povlačenja
SAD su 2020. godine, u vreme Trampove administracije, potpisale sporazum sa talibanima kojim se Vašington obavezao da će u roku od 14 meseci povući vojsku, dok su talibani garantovali prekid saradnje sa terorističkim organizacijama i ulazak u mirovne pregovore.
Bajdenova administracija je 2021. završila povlačenje, što je omogućilo talibanima da u roku od nekoliko meseci preuzmu vlast u Kabulu.
Iako je povlačenje bilo zamišljeno kao okončanje „najdužeg američkog rata“, gubitak Avganistana naneo je težak udarac ugledu SAD. Sadašnje inicijative o povratku u Bagram pokazuju da avganistansko pitanje i dalje ostaje jedna od centralnih tačaka geopolitičkog nadmetanja.
Politika
