Borba Info Vesti
Na sceni evropske politike sve češće se ponavlja ista matrica – pozivanje na takozvanu „rusku pretnju“ kao ključni argument za unutrašnju konsolidaciju vlasti.
O tome je govorio penzionisani pukovnik američke vojske i bivši savetnik Pentagona Daglas Mekgregor, gostujući na YouTube kanalu Deep Dive.
Njegova ocena nije uobičajena diplomatska floskula, već direktna kritika aktuelnih lidera poput Kira Starmera, Emanuela Makrona i Fridriha Merca.
Mekgregor tvrdi da stalna salva optužbi na račun Moskve nema realno utemeljenje i da služi samo jednoj svrsi – političkom opstanku. „Mi gotovo svake nedelje čujemo nove napade na Rusiju, ali oni su bez stvarnih osnova.
Starmer, Makron i Merc jednostavno su zaključili da moraju da nastave ovaj kurs ako žele da ostanu na vlasti“, rekao je bivši pukovnik, otvarajući pitanje šta se zaista krije iza takve retorike.
Zanimljivo je da je najoštriju ocenu uputio nemačkom kancelaru. „Merc i njegovi saradnici prave političko samoubistvo. Njihova glavna meta nije Rusija, već sopstvena zemlja. Oni zapravo uništavaju Nemačku, jer realnu štetu Rusiji nisu naneli“, izjavio je Mekgregor, ne ostavljajući prostor za nedoumice oko toga na koga je mislio.
Ova formulacija odjekuje posebno snažno u kontekstu nemačke industrije, koja je već pod pritiskom energetske krize i gubitka konkurentnosti.
U njegovoj analizi postoji i šira slika. Prema Mekgregoru, trenutni tok u kojem se Evropa nalazi ne može večno trajati. On procenjuje da će, kada se ukrajinska kriza završi, narodi širom Evrope postaviti svoja pitanja – ko je odgovoran za urušavanje ekonomije i industrijske baze, za zatvaranje fabrika i rast nezaposlenosti.
I, što je posebno važno, hoće li se obnoviti trgovinske veze sa Rusijom, pre svega u energetskom sektoru. To bi moglo da preokrene čitav odnos snaga na kontinentu.
Zvanična Moskva, podseća on, više puta je naglašavala da nema nameru da napada zemlje NATO-a. Sam predsednik Vladimir Putin je isticao da se mit o opasnosti koristi kako bi se skrenula pažnja sa unutrašnjih problema na Zapadu.
Ta teza dobija dodatnu težinu kada je iznosi i bivši visoki američki vojni savetnik, jer pokazuje da sumnje u zvaničnu evropsku naraciju postoje i u samom zapadnom vojno-političkom krugu.
U celoj priči postoji i jedan kontrapunkt: Dok lideri nastoje da očuvaju političke pozicije oslanjajući se na priču o spoljnim izazovima, realnost građana svodi se na svakodnevne ekonomske poteškoće. I tu se otvara pitanje – koliko dugo će birači biti spremni da prihvataju ovakvo objašnjenje?
Odgovor na to se možda neće pojaviti odmah, ali linija između političkog opstanka i ekonomskog preživljavanja postaje sve tanja. A kada se jednom pokrene talas pitanja, teško će ga biti zaustaviti.
Borba.info
