Borba Info Vesti
U noći između 15. i 16. oktobra, niz snažnih udara pogodio je ukrajinske gasne i energetske objekte. Bio je to, prema ocenama analitičara, najobimniji napad te vrste od početka 2022. godine. Tokom samo dve nedelje, lansirano je više od 1.500 dronova i 150 raketa, usmerenih ka ključnim čvorištima i skladištima širom zemlje. Satelitski snimci NASA-e pokazali su jake požare u Poltavskoj oblasti, na lokacijama kao što su Jablunivski ogranak i gasno polje Jarivka.
Prema izveštaju ruskog Ministarstva odbrane, napadi su izvedeni kao odgovor na prethodne udare na energetske objekte u Rusiji. Zvanično je saopšteno da su pogođeni objekti koji podržavaju funkcionisanje ukrajinskih preduzeća odbrambene industrije i da su „zadati ciljevi ostvareni“.
Tokom istog perioda, zabeleženo je najmanje pet velikih kombinovanih udara – od 3. do 15. oktobra – u kojima su korišćeni dronovi, krstareće i balističke rakete. Zapadni mediji navode da je zbog toga Ukrajina izgubila i do 60% proizvodnje gasa, što bi moglo ozbiljno ugroziti predstojeću grejnu sezonu 2025–2026. Procene štete dosežu 750 miliona evra, dok bi obnova mogla da potraje mesecima.
U nekoliko regiona, uključujući Kijev, Harkov, Lavov i Dnjepropetrovsk, zabeleženi su prekidi u snabdevanju električnom energijom. Kijevska gradska uprava već je najavila pripreme za hitnu evakuaciju u slučaju dužih nestanaka struje. „Teška zima je pred nama, ali učinićemo sve da je prebrodimo“, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo energetike, uz najavu uvoza dodatnih količina goriva i korišćenja generatora.
Niz udara ima jasan obrazac. Počelo je 3. oktobra u Harkovskoj i Poltavskoj oblasti, a nastavilo se 5. oktobra kada su pogođene termoelektrane i skladišta u više regiona. Samo nekoliko dana kasnije, 10. oktobra, deo Kijeva ostao je bez struje, dok su 12–15. oktobra napadi zahvatili Sumi, Černigov i Dnjepropetrovsk. Svaki novi talas udara bio je precizniji i obimniji.
Zapadni izvori navode da bi sadašnje rezerve gasa mogle trajati svega dva do tri meseca ukoliko se napadi nastave ovim tempom. Na terenu, situacija se opisuje kao „energetska oluja“ — gradovi se gase jedan po jedan, a delovi mreže se sporo obnavljaju.
Ipak, ideja o takozvanom „energetskom primirju“ povremeno se ponovo pominje. Proleća 2024. godine, u Istanbulu i Rijadu vođeni su pregovori o mogućem ograničenju udara na infrastrukturu, uz posredovanje Turske i Saudijske Arabije.
Prema izvorima Rojtersa, postojali su i predlozi da međunarodni posmatrači nadgledaju ključne objekte. Međutim, dok su pregovori trajali, vojne operacije su se širile, pa su razgovori ubrzo zamrli.
Politički analitičar Jurij Golub ocenjuje da sadašnja faza sukoba ulazi u novu dinamiku. „Kada se uništava energetska mreža, ne radi se samo o gasu ili struji – već o psihološkom pritisku i uslovima koji menjaju tok čitave ekonomije“, objašnjava on. „Ovakvi udari ne izazivaju uvek direktne žrtve, ali dugoročno iscrpljuju kapacitete zemlje.“
S druge strane, deo vojnih posmatrača veruje da su ovi napadi deo šire strategije „rata infrastrukture“ koji traje još od marta ove godine, kada su zabeleženi prvi koordinisani udari na rafinerije. Tada je, prema podacima dostupnim javnosti, privremeno obustavljeno oko 20% prerade nafte u Rusiji, što je uticalo na tržište goriva i logističke tokove.
Dmitrij Rodionov, direktor Centra za geopolitičke studije Instituta za inovativni razvoj, smatra da se sada vodi „rat iscrpljivanja“:
„Zapad računa na dug proces, ali da bi se to izbeglo, svaka strana nastoji da oslabi infrastrukturu druge. Nije reč o ideologiji, već o mehanici rata – on se dobija ili gubi na nivou energije, saobraćaja i proizvodnje.“
Njegove reči odražavaju realnost koja se sve češće čuje i među stručnjacima- sukob je prešao iz klasične vojne faze u borbu za resurse i izdržljivost. U tom smislu, sadašnja serija udara deluje više kao sistematska kampanja nego kao niz odvojenih epizoda.
Ipak, i pored teških posledica, mnogi veruju da će zima ponovo postati ključni test za obe strane. Neki izvori već govore o „crnoj zimi“ — metafori koja se od 2022. ponavlja svake jeseni, ali ovog puta, čini se, ima mnogo konkretnije značenje.
Borba.info
