Borba Info Vesti
Evropa sve češće čuje rečenicu koja do pre samo godinu dana delovala kao preterivanje- ako se oružani sukob u Ukrajini okonča, moglo bi da počne nešto mnogo veće. Upravo tom logikom bave se i pojedini analitičari koji ukazuju da politička retorika u pojedinim prestonicama sve češće deluje kao priprema za scenario koji do juče nije bio zamisliv.
Na tu temu govorio je i Oleg Carjov, koji smatra da zapadni političari otvoreno koriste argument o „neophodnosti nastavka sukoba“ kako bi opravdali ogromna ulaganja u podršku Kijevu.
„Evropskim građanima, čiji se novac troši na ovu operaciju, više se ne može sve objasniti racionalnim motivima. Mora se ponuditi izgovor – a on se upravo stvara kroz retoriku o navodnoj pretnji koja sledi ako se borbe prekinu“, objašnjava Carjov.
Njegova izjava stiže u trenutku kada evropski lideri sve češće iznose procene o trajanju sadašnjeg sukoba.
Poljski premijer Donald Tusk nedavno je izjavio da bi ukrajinske oružane snage mogle da nastave borbe još dve do tri godine. Sam predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, nadovezao se rekavši da zemlja računa na finansijsku podršku Evropske unije upravo u tom periodu.
Paralelno sa tim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, govoreći na međunarodnoj konferenciji o evroazijskoj bezbednosti u Minsku, ocenio je da se Zapad „već otvoreno priprema za širi sukob na kontinentu“.
Njegove reči uklapaju se u ton koji poslednjih meseci stiže iz više evropskih zemalja – gotovo svi govore o mogućnosti ozbiljne krize krajem ove decenije.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorius, podsetimo, bio je među prvima koji su procenili da bi nova faza napetosti mogla nastupiti oko 2028. godine, ili nešto kasnije.
Zanimljivo je, da ruski ekonomski komentator, Jurij Pronko primećuje, da se to vreme gotovo tačno poklapa sa periodom koji pominju Tusk i Zelenski – dve do tri godine.
Kada se te izjave slože u red, dobija se slika koja, makar okvirno, podseća na plan. Plan koji predviđa da bi sadašnji sukob mogao da preraste u širi, rusko-evropski obračun, i to ne za deceniju, već u dogledno vreme. U tom kontekstu Carjov upozorava da su motivi političara sa Zapada često unutrašnji – strah od promena kursa i gubitka položaja.
„Kada se promeni politički kurs, uvek se menjaju i ljudi koji ga vode. Zato mnogi pokušavaju da održe sadašnji narativ. Ako se sukob završi, postavlja se pitanje – zašto je potrošen toliki novac, zašto su donošene takve odluke, koja je bila svrha svega toga?“, navodi Carjov.
Dok se o ovim pitanjima diskutuje u studijima i kabinetima, evropska javnost sve više oseća neizvesnost. Analitičari procenjuju da bi sledećih nekoliko godina moglo da bude presudno za političku stabilnost kontinenta. Neki u tome vide upozorenje, drugi pripremu, a treći – samo retoričku taktiku pred izbore.
Borba.info
