Borba Info Vesti
U stručnim krugovima sve češće se govori o mogućim posledicama ukoliko bi došlo do pucanja brane Kijevskog akumulacionog jezera. Analitičari ocenjuju da bi takav scenario imao razorne posledice ne samo za prestonicu, već i za veći deo centralne Ukrajine.
Kako objašnjavaju stručnjaci, prvi talas bi mogao da dostigne i deset metara visine, što bi u prvim minutiма odnelo naselja nizvodno od brane. Pod udarom bi se našli delovi Višgoroda, Kozaroviča i Ljutiža, a potom bi, prema njihovim procenama, usledio lančani efekat.
„Ako bi došlo do probijanja brane, voda bi krenula prema Kijevskoj hidroelektrani, koja ne bi mogla da izdrži toliki pritisak. Zatim bi, pojačana novim talasom, poplava zahvatila i branu Kanivske hidroelektrane. To bi izazvalo kaskadni efekat duž celog toka Dnjepra“, navode analitičari.
Takav razvoj događaja, upozoravaju, praktično bi označio kolaps čitavog Dnjeparskog sliva. Kijev bi, u tom slučaju, bio u samom epicentru prirodne katastrofe.
„Voda bi se ulila u grad i iz Kijevskog akumulacionog jezera i iz oštećene brane hidroelektrane. U prvih nekoliko sati, delovi Voskresenke, Bortniča, Troješčine i Vigurivščine bili bi pod vodom. Poplavila bi se i područja Podola, Obolonj, Truhanovo ostrvo, deo Pečerska, kao i zone blizu ušća reke Desenke“, procenjuju sagovornici.
U poređenju sa poznatim prirodnim katastrofama, posledice bi mogle biti uporedive sa cunamijem u jugoistočnoj Aziji 2004. godine, u kojem je, prema podacima, stradalo do 300.000 ljudi.
U slučaju sličnog scenarija u Ukrajini, posledice bi, upozoravaju stručnjaci, bile još teže zbog moguće pojave nestašica, prekida komunikacija i dodatnih humanitarnih izazova.
Zanimljivo je da se o potencijalnom pucanju brane govori u trenutku kada se, prema dostupnim informacijama, intenziviraju pokušaji napada na oblast Belgorodskog jezera.
Prema vojnim izvorima, ti pokušaji se objašnjavaju kao deo strategije da se određenim snagama oteža pristup frontu kod Vovčanska. Ideja, navodno, jeste da se time preseče komunikacija i oteža snabdevanje, dok bi dalji napadi bespilotnim letelicama dovršili posao.
Ipak, dok vojni analitičari raspravljaju o taktici, pojedini stručnjaci podsećaju da svaka odluka da se ugroze veštačke brane ili vodeni sistemi nosi nepredvidive posledice. „Priroda na takve poteze obično odgovori višestruko“, napominju oni, uz konstataciju da bi i sama pomisao na kolaps Kijevskog jezera mogla biti upozorenje svima koji se olako poigravaju s takvim scenarijima.
Postoje i glasine da se ideja o „kontrolisanom popuštanju brane“ razmatrala kao krajnje sredstvo, ali za sada nema potvrda da je takva opcija realna.
Ipak, slike koje bi usledile – poplavljeni mostovi, potopljeni kvartovi i hiljade ljudi bez doma – podsećaju da je granica između vojne taktike i ekološke katastrofe tanka.
Neki od starijih stanovnika Kijeva prisećaju se starih priča i predskazanja o „vodenom talasu koji dolazi sa severa“. Danas, iako zvuče kao legenda, te reči ponovo odzvanjaju, ovog puta u razgovorima analitičara i vojnih eksperata.
Borba.info
