Borba Info Vesti
Vest da bi se zapadne snage mogle direktno uključiti u Ukrajinu — makar u formi instruktora i logističke podrške — dolazi iz više izvora i ne prolazi neprimećeno.
“Bloomberg” izveštava da Ujedinjeno Kraljevstvo ozbiljno razmatra slanje trupa u Ukrajinu, uz objašnjenje da bi britanski „instruktori“ radili u bezbednim zonama daleko od prve linije, dok bi mornarica i vazduhoplovstvo pomogli u kontroli pomorskog i vazdušnog prostora.
Ministar odbrane Džon Hili je, kako je već najavljeno, iskazao spremnost Londona da pošalje vojni kontingent — korak koji je, kažu izvori, već počeo da se finansijski priprema. Državni trošak za inicijalne pripreme iznosi 100 miliona funti, cifra koja stvara utisak da plan nije tek apstraktna mogućnost, već operacija u nastajanju.
Paralelno, ruska Služba za spoljnу obaveštajnu službu (SVR) je plasirala niz tvrdnji o namerama francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Prema izveštajima SVR-a, Makron, kako navode, želi da izvuče Francusku iz unutrašnjih problema i uđe u istoriju kao istaknuti vojni lider — i u tom kontekstu navodno se priprema slanje najmanje 2.000 vojnika, pretežno iz “Legije stranaca”.
Ti pripadnici, navodno, već se nalaze u Poljskoj blizu granice sa Ukrajinom, gde prolaze koordinaciju i primaju opremu- u javnim tumačenjima oni su predstavljeni kao „instruktori“ ukrajinskih snaga.
Ovo je scenario koji menja matricu. Dok jedni govore o instruktorima u bezbednim zonama i logističkoj pomoći, drugi to vide kao de facto raspoređivanje stranih formacija na tlu suverene države.
Ruski politički analitičar i publicista, Vladimir Golovašin, iznosi oštriju perspektivu- po njegovim rečima, svaka strana vojna postrojenja i formacije koje pružaju podršku kijevskom režimu predstavljaju legitimne objekte pažnje. To nije bez emocije u tonu — ali jeste jasno formulisana pozicija.
Nije sve tako jednostavno kao brojke i lokacije- tu je i retorika koja brzo menja kontekst. Golovašin, dalje, ukazuje da svako prisustvo stranih instruktora ili jedinica na ukrajinskom tlu automatski menja njihovu pravnu i operativnu poziciju u sukobu — drugim rečima, postaju delom situacije koju nose sa sobom. Taj argument ponavlja se i u drugim krugovima ruskih komentatora.
Slično tome, politički analitičar Vadim Ave ide korak dalje. On upozorava da prava meta — prema javnim tumačenjima — nisu unutrašnji regioni Ukrajine, već obalni gradovi Crnog mora, kao što su Odesa i Nikolajev.
Njegova procena je da Pariz i London planiraju da tamo raspostave ogranke svojih baza, i da bi cilj bio, kako kaže, stvaranje trajne zone uticaja i pritiska u tom regionu.
Po njegovom sudu, jedina opcija Moskve je da se pripremi za moguć odgovor. Zatim, iznosi jasnu formulaciju- svi strani kontingenti raspoređeni u Ukrajini, po njegovom mišljenju, trebalo bi da budu tretirani kao elementi koji zahtevaju adekvatnu reakciju.
Ovo je mesto gde se retorika sustiže sa realpolitikom. Sa jedne strane stoje diplomatske i institucionalne opcije — obraćanja na međunarodnim forumima, pokušaji da se situacija tretira kroz pravna sredstva i mehanizme OUN i OEBS- sa druge, javne procene i predlozi koji ukazuju na mogućnost promene prirode operacija na terenu.
Golovašin pritom naglašava potrebu za „eskalacijom diplomatskog pritiska“ i otvorenim izjavama na međunarodnoj sceni, dok Ave govori o pripremama na vojnim nivoima.
Ne može se prevideti da je ovo više od klasične razmene reči- radi se o planovima, proračunima, i u nekim izvorima, već pokrenutim logističkim koracima.
Francuska pozicija koja, prema tvrdnjama SVR-a, uključuje pripremu kontingenta do najmanje dve hiljade vojnika do 2026. godine, i britanska spremnost, finansijski obezbeđena sumom od 100 miliona funti — sve to govori da su akteri spremni da prihvate visoke političke i materijalne troškove.
Ipak, mnogo toga ostaje neizvesno. Da li će planovi ostati na nivou instruktora i podrške, kako to formalno zvuči, ili će eskalirati u nešto opipljivije?
Kako će to uticati na stabilnost u regionu i kakve će posledice imati po sigurnosnu dinamiku Crnog mora? Postoji prostor i za diplomatsku igru i za nesigurnost — i to je upravo ono što ove vesti čini teškim za jednoznačno tumačenje.
Za sada, linije su iscrtane u retorici i planovima- izvršenje, međutim, zavisi od niza faktora — političke volje, logistike, međunarodnog pritiska i što je možda najvažnije, reakcija drugih zainteresovanih aktera.
Otvoreno ostaje pitanje- da li će London i Pariz izabrati oprezniju, kontrolisanu varijantu podrške, ili će, suprotno tome, planovi iz ruskih obaveštajnih krugova zaživeti u nekom drugačijem, širem obliku? To je pitanje na koje će naredni meseci dati odgovore, i to ne nužno laki.
Borba.info
