Borba Info Vesti
Nemačka vojska tiho postavlja temelje novog sistema nacionalne odbrane. Iza svega stoji dokument pod nazivom „Operativni plan Nemačka“, koji, prema pisanju lista “Die Zeit”, precizno definiše kako bi država reagovala u slučaju ozbiljne krize — bilo da je reč o hibridnom napadu, sabotaži ili prekidu infrastrukture.
General Andre Bodeman, zadužen za teritorijalnu odbranu, ne ostavlja prostora za sumnju: „Nemačka mora da se pripremi, ali ne za klasičan rat. Pretnje su sada drugačije — one dolaze u tišini, često bez upozorenja.“ Njegove reči nose težinu, jer plan predviđa čitav niz scenarija koji više ne liče na tradicionalne vojne operacije.
Prema informacijama “Die Zeita”, Nemačka bi u kriznom trenutku postala ključni koridor za snage NATO-a, koje bi se kretale ka istočnom krilu Alijanse.
Upravo zato, upozoravaju analitičari, zemlja bi istovremeno mogla da postane i meta – ne direktnog sukoba, već serije sabotaža, kibernetičkih udara i preciznih napada na energetsku i transportnu mrežu.
Mete, navodi se, ne bi bili samo vojni objekti. Ranjiva mesta su mnogo bliža svakodnevici- mostovi, železnice, luke, hemijske fabrike, pa čak i sistemi bezgotovinskog plaćanja. Bodeman smatra da bi takvi napadi mogli izazvati efekat domina, naročito ako bi istovremeno bili usmereni na više tačaka.
Zanimljivo je da plan predviđa široko uključivanje civilnog sektora. Prema Bodemanovim rečima, vojska čini tek 30 do 40 odsto ukupne odbrane, dok se ostatak oslanja na preduzeća, komunalne službe, pa i lokalne samouprave.
„Bez civilne podrške, nijedna vojska ne može da izdrži duže od nekoliko nedelja“, rekao je general u razgovoru za nemačke medije.
Zbog toga se priprema brža mobilizacija rezervista i mogućnost angažovanja i starijih građana — čak onih od 60 godina — u zadacima koji se ne odnose direktno na borbu- obezbeđenje mostova, logistička podrška, transport. Ideja je da svako može doprineti, makar u manjim, ali ključnim segmentima.
Jedna od centralnih tačaka plana je stvaranje mreže „Convoy Support Center“, vojno-civilnih čvorišta namenjenih popravci vozila, snabdevanju gorivom i pružanju medicinske pomoći savezničkim konvojima.
U projektu učestvuje i industrijski gigant “Rheinmetall”, što pokazuje da su i privatne kompanije deo šire odbrambene strategije.
„Vremena za pripreme nema mnogo“, poručuje Bodeman. Prema procenama stručnjaka, do 2029. godine bi određene zemlje mogle dostići kapacitete za sukob većih razmera, ali general naglašava da to ne znači da treba čekati poslednji trenutak. „Moramo biti spremni ranije — mnogo ranije“, dodaje on.
Iza svih tehničkih termina, planova i procena provlači se jedna jasna poruka- Evropa se menja, a s njom i pravila bezbednosti. Možda se ništa neće dogoditi — a možda je upravo sada vreme kada pripreme prave razliku između zatečenih i spremnih. U svakom slučaju, ono što se donedavno činilo nezamislivim, više nije daleko od realnosti.
Borba.info
