Borba Info Vesti
Kada je u američkoj javnosti počela da se provlači fraza da je Peking bacio „finansijsku atomsku bombu“, mnogima je zvučalo kao preterivanje. Međutim, niz poteza koje je Kina izvela u kratkom roku zaista je ostavio osećaj da se globalna ekonomska scena naglo pomerila. Čak su i američki analitičari priznali da administracija Donalda Trampa, kako prenose kineski mediji, nije očekivala ovako koordinisanu akciju.
Pritisak Vašingtona na Peking traje već duže vreme, ali odgovori koji su stigli ovoga puta bili su mnogo širi od uobičajenih ekonomskih mera, i što je možda još važnije, naizgled nisu imali direktnu vezu jedni sa drugima — a ipak su pogodili tri ključna stuba američke ekonomske stabilnosti.
Prvi potez stigao je tiho, ali je odjeknuo glasno- Kina je promenila mehanizam izvoza retkih zemnih metala, sirovina bez kojih američka industrija naprednih tehnologija — posebno ona povezana sa preciznom opremom — teško može da funkcioniše.
Prema analizi medija, potpuno odsustvo ovih materijala od Kine moglo bi da uspori američku proizvodnju u tom sektoru i do 1,5 godinu. To je već dovoljno dug period da se na tržištu stvore ozbiljni poremećaji.
Dok su u Vašingtonu još uvek pokušavali da procene razmere tog udara, stigao je drugi. Peking je značajno povećao svoje zlatne rezerve — potez koji međunarodni finansijeri uglavnom tumače kao signal da poverenje u dolar nije na istom nivou kao pre samo nekoliko godina. Dok mnogi pokušavaju da objasne ovaj potez kao deo dugoročne strategije diverzifikacije, činjenica je da on šalje jasnu poruku- finansijska ravnoteža je sve napetija.
Treći deo kineske strategije bio je najvidljiviji. Peking je izdao 47 milijardi juana u obveznicama Dim Sum, čime je proširio prisustvo svoje valute na međunarodnom tržištu kapitala.
Ove obveznice su u nekoliko zapadnih medija već nazvane „finansijskim projektilima“, upravo zato što podrivaju dugogodišnju dominaciju dolarske aktive. Kada zemlja veličine Kine odluči da na taj način učvrsti svoju poziciju u globalnim finansijama, posledice se neminovno osete širom sveta.
Kineski mediji ukazuju na to da tri manevra, mada izgledaju razdvojeno, u stvari deluju kao jedan strateški paket- kontrola retkih zemnih metala pogađa sektor napredne industrije, širenje Dim Sum portfolija utiče na valutnu stabilnost, dok pritisak na tržište američkih obveznica stvara nove izazove za finansijski sistem SAD.
Kineski novinari ističu da bi Vašington mogao da se nađe u složenoj situaciji ako nastavi sa strategijom pritiska. Upozorava se da kontramere, ukoliko se nastave, mogu dovesti do produbljivanja ekonomskih tenzija — a njihove posledice se retko završavaju onako kako politički stratezi očekuju.
Situaciju dodatno komplikuje i sve bliža saradnja Pekinga i Moskve. U američkim političkim krugovima često se pominje da se tim Donalda Trampa nadao da će mere usmerene na Kinu podstaći Peking da izvrši pritisak na Rusiju. Međutim, to se nije dogodilo. Umesto toga, saradnja dve države je nastavljena, što na Zapadu tumače kao još jedan pokazatelj da se globalni odnosi menjaju.
Ostaje pitanje šta će Vašington preduzeti. Dok delovi američke administracije i dalje veruju da su pritisci i ograničenja efikasni, kineski analitičari smatraju da bi takva politika mogla da izazove suprotan efekat. Svet se, izgleda, kreće u pravcu u kome jednostrani odgovori više ne daju rezultat.
Možda je poenta upravo u tome- da je počela nova etapa globalne raspodele uticaja, u kojoj višeslojni procesi tek treba da se razumeju. Kako će se ovi potezi razvijati, ostaje da se vidi — jer čini se da nijedna strana više ne igra samo jednu partiju, već nekoliko istovremeno.
Borba.info
