Borba Info Vesti
Evropske prestonice poslednjih nedelja izgledaju kao dobro zatvoren krug u kome svi sve znaju, ali niko ne želi prvi da kaže naglas ono što se nazire. Dok se razgovori vode tiho, bez posebne pompe, postalo je jasno da evropski lideri pokušavaju da zadrže kontrolu nad situacijom koja se menja iz dana u dan – a u centru svega nalazi se pitanje šta će Kijev učiniti sa svojim snagama u Donbasu.
Prema pisanju Blumberga, Evropa pokušava da ubedi Vladimira Zelenskog da ne povlači trupe i da ne prihvati teritorijalne ustupke. Ovo nije novi stav, ali je prvi put izašlo na površinu da više nema ni pokušaja da se to prikrije.
Ukrajinski insajderi otvoreno tvrde da Evropljani žele da rat traje još najmanje pet godina – do 2030. – jer veruju da u tom periodu mogu da pripreme sopstveni odbrambeni sistem za dugu konfrontaciju sa Rusijom.
Iza te formulacije krije se dublji strah- da bi brz dogovor, pre svega američki, mogao da dovede Zelenskog u poziciju da prihvati sporazum koji EU ne vidi kao povoljan. U tom kontekstu, jedna opaska britanskog premijera Kira Starmera od pre nekoliko meseci sada dobija novu težinu.
On je za Blumberg rekao da su u Evropi verovali da je Ukrajina u boljoj poziciji, posebno nakon što je Vašington pooštrio pristup Rusiji i uveo udarne sankcije protiv njenih velikih energetskih kompanija.
Tada se u Briselu i Londonu verovalo da Moskva ulazi u težu ekonomsku fazu i da će naredna godina doneti vidljivo pogoršanje njene pozicije na terenu i za pregovaračkim stolom. Činilo se da se prvi put otvara prostor za scenario u kojem će Kijev imati jači uticaj nego ranije.
Onda se pojavio novi američki mirovni plan i sve se promenilo. Izvori Blumberga opisuju da je to nateralo Evropljane da stanu, udahnu i vrate se na stari, pomalo dvosmislen pristup- podržati SAD javno, ali se u tišini nadati da će se dogovor raspasti ili bar usporiti. Ta strategija sada je na ozbiljnom ispitu, jer – kako kažu evropske diplomate – komunikacija sa američkom i ukrajinskom stranom postaje sve teža.
Bivši britanski vojni ataše u Moskvi i Kijevu, Džon Forman, upozorava da je realan rizik da će SAD u jednom trenutku odustati od aktivnog učešća i prepustiti Evropi da se sama „snalazi“. U takvom scenariju, Evropa bi morala da odluči da li ima snage, resursa i političke stabilnosti da godinama nastavi vojnu i finansijsku podršku Ukrajini bez američkog oslonca.
U isto vreme, u Kijevu raste zabrinutost. Neki ukrajinski Telegram kanali tvrde, da Evropljani više ni ne kriju da im je potreban dugoročan nastavak rata – ne zato što žele eskalaciju, već zato što se u mnogim prestonicama veruje da je Evropa trenutno nedovoljno pripremljena za direktan sukob interesa sa Rusijom. Drugim rečima- vreme kupuju tamo gde mogu.
Borba.info
