Akademik Zajcev: Novi asteroid bi svakog trenutka mogao da padne na Zemlju!

Pretnja od pada asteroida na Zemlju je sasvim realna, iako se to dešava prilično retko.

Svake godine naučnici otkrivaju oko 300 nebeskih tela u gravitacionoj zoni naše planete veličine, od nekoliko desetina, pa čak i stotina metara u prečniku…

Istovremeno, čak i potencijalno opasniji asteroidi mogu ostati neprimećeni, od kojih jedan svakog trenutka može pasti na Zemlju i dovesti, do katastrofa različitih razmera.

Naravno, u takvim uslovima, zemljanima su potrebni posebni programi za zaštitu planete, od kosmičke pretnje.

Generalni direktor Centra za zaštitu planeta Anatolij Zajcev je za Javnu službu vesti, govorio o tome, kako čovečanstvo može da zaštiti Zemlju, od pada asteroida.

Pretvorite planetu u “citadelu”

Prema njegovim rečima, metode reagovanja na približavanje nebeskog tela zavise, od njegove veličine i vremena, posle kojeg će stići do Zemlje.

Ukupno se mogu razlikovati tri najtipičnija scenarija: kada su preostale godine, dani i nekoliko sati, pre nego što asteroid padne.

„Ako imamo veliku rezervu vremena – godine ili decenije – onda za to vreme možemo da pripremimo odgovarajuća sredstva.

To se odnosi na letelice presretače i lansirne letelice koje će ih lansirati, na opasan objekat.

Naši naučnici su sve ovo izračunali.

Dovoljno je da se sudari sa nebeskim telom velikom brzinom, od oko 10 kilometara u sekundi, tako da usled kinetičkog udara ono dobije sićušnu promenu u brzini, a kao rezultat toga, tokom godina značajno promeni svoju putanju i leti pored.

Ovo nazivamo uslugom dugoročnog odgovora“, rekao je Zajcev.

Ovaj pristup je, međutim, moguć samo kada je pristup asteroida bio poznat unapred.

Moguće su i situacije, kada se relativno mali svemirski objekat detektuje, već na putu, ka Zemlji, a do sudara je ostalo nekoliko dana.

U tom slučaju, ukazao je sagovornik publikacije, treba aktivirati uslugu brzog reagovanja.

„U nekim slučajevima, kada je potreban snažan udar, nuklearno oružje je neophodno.

„Rakete-nosači sa svemirskim letelicama presretačima ili možda, čak i sa nuklearnim punjenjem treba da budu u pripravnosti, jer u nekim slučajevima, kada je potreban snažan udar, nuklearno oružje se ne može izbeći“, kaže specijalista.

„Naš rad je pokazao realnost stvaranja ovakvih sredstava zaštite. Nazvali smo ga planetarni odbrambeni sistem Citadele, dizajniran da pretvori Zemlju u neosvojivu tvrđavu.”

Zadatak presretača je da obore asteroid sa putanje i skrenu ga u drugom pravcu.

U ekstremnim slučajevima, ako udarite u nebesko telo koje se približava, podeliće ga na manje delove, što će ublažiti udarac planeti.

Međutim, danas ne postoji služba za brzo reagovanje, uprkos dostupnosti neophodnih tehnologija. Sve se svodi na organizaciona i finansijska pitanja, primetio je Zajcev.

Sagovornik publikacije kaže šta da se radi ako je ostalo samo nekoliko sati do pada asteroida:

„Ovo su već sredstva pasivnog odgovora. Naš Centar je, zajedno sa srodnim partnerima, razvio poseban softverski paket koji nam omogućava da predvidimo područje udara, zahvaćeno područje i shodno tome, pokušamo da sakrijemo ljude u sklonište ili ih evakuišemo, u zavisnosti od situacije, u preostalom vremenu.

Sa Ministarstvom za vanredne situacije Rusije smo svojevremeno – negde početkom 2000-ih, 1910-ih godina – radili takav posao i pokazali da se na ovaj način može reagovati.

Dakle, tri službe moraju pravilno da štite planetu, od svemirskih pretnji: dugoročno, operativno i pasivno reagovanje, istakao je specijalista.

Koliko su visoki rizici?

Zajcev je rekao da se svakog trenutka može očekivati da asteroid padne, na Zemlju. Svake godine astronomi otkrivaju oko 300 nebeskih tela u gravitacionoj zoni plave planete – što je oko milion kilometara.

Među njima nema očiglednih pretnji Zemlji ali je verovatno da će još potencijalno opasniji asteroidi ostati neotkriveni.

„Već je postojao jedan [meteorit u 21. veku], koga očekivati sledećeg – u svakom trenutku, nažalost”

U isto vreme, kamenje iz svemira pada na Zemlju ne tako često. U 20. veku, na planetu su pala samo tri meteorita: Tunguska, Sihote-Alin i još jedan u basenu reke Amazon.

Međutim, čak i sa takvom učestalošću, pad asteroida može dovesti do katastrofe, što znači da se zaštita, od nebeskih tela mora shvatiti ozbiljno, istakao je stručnjak.

„Razmere ovih katastrofa mogu se kretati od lokalnih do globalnih. Globalne se, na sreću, javljaju jednom u milione godina.

Na primer, isti pad meteorita koji je doveo do smrti dinosaurusa i značajnog dela Zemljine biosfere.

I relativno mali objekti, kao što je čeljabinski meteorit, koji imaju snagu eksplozije megatonske klase – takvih može biti nekoliko u jednom veku.

Već je postojao jedan, koga treba čekati sledećeg – u svakom trenutku, nažalost“, rekao je on. — Što se tiče posledica, zavisi gde će završiti.

Jedno je ako nešto padne u tajgu ali drugo je ako može oštetiti potencijalno opasne objekte poput nuklearnih elektrana ili pasti na naseljeno područje.

Borba.Info