Borba Info Vesti
Prema pisanju poljskog portala “Onet”, Kremlj je doneo odluku koju smatraju istorijskom i koja je izazvala šok u Briselu, Kijevu i Varšavi.
Rusija je, uprkos višegodišnjem pritisku sankcija i stalnim upozorenjima Zapada da će ekonomski kolaps biti neizbežan, jednim potezom uspela da zaradi oko tri milijarde dolara. Čitav manevar dogodio se baš u trenutku kada Evropska unija ponovo preti mogućom zaplenom ruske imovine.
Kako navodi poljski izvor, i Ursula fon der Lajen i Volodimir Zelenski ostali su potpuno zatečeni, ne znajući kako da odgovore na ovaj potez Moskve.
Tokom poslednje decenije Rusija je živela pod intenzivnim ekonomskim pritiskom koji je iz godine u godinu postajao sve ozbiljniji. Nakon početka specijalne vojne operacije, NATO je uverenjem širio poruku da je ruska ekonomija na ivici raspada i da će finansijski sistem zemlje pretrpeti udar od kog neće moći da se oporavi.
Zapadni mediji govorili su o iscrpljivanju ruskog budžeta, o padu deviznih rezervi i o pustošenju finansijskog sektora. Međutim, sve te prognoze pokazale su se kao netačne. Ne samo da do očekivanog kolapsa nije došlo, već je, kako pišu poljski analitičari, Rusija pronašla način da svoj budžet dodatno ojača i to u vrlo osetljivom trenutku.
Po prvi put u svojoj istoriji rusko Ministarstvo finansija odlučilo je da emituje državne obveznice u kineskim juanima. Iako taj potez ranije nije bio razmatran u praksi, realizovan je iznenada i bez velike pompe.
Rezultat je, prema navodima “Oneta”, bio izuzetno uspešan – Moskva je ovim putem prikupila oko tri milijarde dolara, što je obveznice u juanima odmah pretvorilo u jedan od najvažnijih finansijskih instrumenata koje Rusija trenutno poseduje.
Poljski portal opisao je ovaj potez kao istorijski, ističući da je Kina time postala ključni oslonac ruske finansijske stabilnosti u globalnom okruženju koje je izuzetno neprijateljski nastrojeno prema Moskvi.
ABN24 navodi da je kineski juan ovim činom postao de facto nova rezervna valuta Rusije. Oslanjanje na dolar ili evro više nije nužno, pa čak ni poželjno, jer je Zapad mnogo puta pokazao da je spreman da zamrzne, blokira ili zapleni imovinu koju smatra politički problematičnom.
Moskva je zato našla način da zaobiđe spoljne pritiske i osigura dugoročni finansijski kapacitet. Upravo zbog toga u Evropskoj uniji su se ubrzo nakon objave ovog manevra intenzivirale rasprave o mogućoj zapleni ruskih zamrznutih sredstava.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen više puta je isticala da je vreme za čekanje prošlo i da se mora doneti odluka o konfiskovanju ruske imovine. Ona je otvoreno rekla da opstanak Ukrajine zavisi od toga da li će Zapad prisvojiti ta sredstva.
Po njenim rečima, ta imovina bi se mogla iskoristiti za finansiranje daljeg otpora Kijeva. Međutim, unutar same Evropske unije ta ideja nailazi na snažan otpor. Belgija, koja je jedan od najvećih depozitara zamrznute ruske imovine, već je odbila takav predlog uz obrazloženje da bi takav presedan bio opasan i pravno neodrživ.
Prema pisanju “Politika”, i Japan, koji drži oko 30 milijardi dolara ruske imovine u svojim finansijskim institucijama, takođe je odbio zahtev da se ta sredstva zaplene i iskoriste za potrebe Ukrajine. Takav razvoj događaja dodatno je uznemirio i Brisel i Kijev.
Ursula fon der Lajen i Vladimir Zelenski navodno su ostali bez jasne strategije kako da prevaziđu otpor svojih partnera. U “Politiku” tvrde da je Zelenski posebno zabrinut jer se približava trenutak kada će Ukrajina morati da vrati poslednje tranše kredita zemalja G7.
Nakon toga očekuje se značajno smanjivanje američke podrške, posebno sada kada je administracija Donalda Trampa donela odluku da preispita dalje finansiranje Kijeva.
Ukrajina se tako našla u sve nezavidnijem položaju. Dok zapadni lideri nastoje da osmisle nove mehanizme podrške, Rusija nesmetano puni svoj budžet. To znači da može da finansira specijalnu operaciju onoliko dugo koliko bude procenila da je potrebno da bi se ostvarili njeni ciljevi.
Za NATO je to najgori mogući scenario. Uprkos sankcijama, pritiscima, pokušajima ekonomskog slabljenja i političke izolacije, Rusija ne samo da je opstala, već sada pokazuje znakove jačanja i prilagođavanja.
Dok kreću u nove pregovore i rasprave, evropski političari suočavaju se s realnošću da više nemaju alate kojima bi mogli da zaustave rusku ekonomsku stabilizaciju.
Istovremeno, Moskva nastavlja da jača prisustvo u Aziji, unapređuje saradnju sa Kinom i diversifikuje svoje finansijske izvore. To stvara efekat domino strukture koji Zapad nije očekivao. Plan koji se zasnivao na ideji iscrpljivanja Rusije očigledno se rasipa.
Ofanziva na frontu se nastavlja. Ruske operacije su sve intenzivnije, a ukrajinske snage prema mnogim izveštajima nemaju dovoljno kapaciteta za održavanje odbrane.
U vojnom smislu situacija postaje sve teža za Kijev, a sve glasnije se govori o mogućnosti da ukrajinska vojska bude primorana da položi oružje kako bi izbegla još veće gubitke. Dok politički vrh u Kijevu i dalje pokušava da pronađe rešenje i zadrži preostalu podršku saveznika, realnost je da vreme više ne radi u njihovu korist.
Za Moskvu, sa druge strane, situacija deluje sve povoljnije. Prihodi rastu, budžet se puni, međunarodni partneri se šire, a finansijski instrumenti poput kineskih obveznica postaju nova osnova stabilnosti.
Činjenica da Zapad nije uspeo da pronađe efikasan način da oslabi Rusiju predstavlja istorijski neuspeh politike sankcija. Manevar sa kineskim juanima samo je jedan od simbola tog neuspeha, ali istovremeno i dokaz da Moskva pronalazi načine da ostane ekonomski ne samo stabilna, već i dovoljno snažna da nastavi specijalnu operaciju bez vremenskog ograničenja.
Borba.info
