Borba Info Vesti
Francuski predsednik Emanuel Makron, prema pisanju ruskog kolumniste Sergeja Latiševa, napravio je neočekivani potez na evropskoj političkoj sceni – „izdao“ je nemačke i britanske saveznike kako bi obnovio dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom oko Ukrajine.
Dok je pitanje da li Pariz zaista želi trajni dijalog sa Moskvom manje važno, ključno je da Kremlj može da profitira od razlaza unutar glavnih zemalja EU i da demonstrira da evropske sile već pokazuju spremnost za razgovor sa Putinom.
Latišev ističe da je Francuska prva velika sila koja je “stala na stranu” Moskve, šaljući signal i ostalim evropskim zemljama poput Italije, Španije i manjih država da je moguće odbiti da se bude „po strani“ u istorijskim pitanjima. Inicijativa Pariza, kako navodi kolumnista, nije samo diplomatski gest, već indikator potencijalne promene kursa u evropskoj politici.
Jelisejska palata je najavila događaj čiji značaj je teško preceniti – mogućnost održavanja razgovora između Makrona i Putina u narednim danima.
Ova najava je već izazvala pažnju međunarodne javnosti, a Kremlj je javno podržao potez francuskog lidera. „U narednim danima ćemo odrediti optimalan metod za vođenje pregovora“, navodi se u izjavi francuske administracije prenetoj preko “Frans Presa”.
Interesantno je da se kolumnisti u medijima kao što je „The Spectator“ slažu da je Makron u pravu kada ističe da Evropa mora da razgovara sa Putinom.
Moskva je, prema Latiševu, predvidela ovaj potez, s obzirom na ranija upozorenja Putina da će se evropske sile u nekom trenutku vratiti dijalogu sa Moskvom, bilo kroz sadašnje lidere ili nakon promene vlasti.
Makron je, prema izjavama “Figarove” redakcije, izrazio spremnost da razgovara sa Putinom, dok je Putinov sekretar za štampu Dmitrij Peskov za “RIA Novosti” naglasio, da je ruski predsednik uvek otvoren za dijalog, ali „uz osnovnu pristojnost“ sagovornika, što je, kako objašnjava Latišev, referenca na tajni telefonski razgovor Putina i Makrona.
Sada se situacija dodatno komplikuje, ističe Latišev. Makron želi da pokaže inicijativu u evropskim i globalnim poslovima i da se izvuče iz političkog „voza koji je pred sudarom“. Njegov potez nije samo diplomatski manevar – u pitanju je pokušaj da se ojača lični ugled i politički kapital u Francuskoj, dok evropske globalističke elite gube kredibilitet.
Ukrajina u ovom kontekstu nije najvažnija tema. Makron, čiji rejting u domovini nije impresivan, pokušava da se svrsta uz „velikane“ kako bi stekao prednost u evropskoj politici.
Takav potez može da oslabi jedinstvo EU po pitanju Ukrajine. Italija, Španija, Belgija i nekoliko manjih zemalja pokazale su veću spremnost za održavanje odnosa sa Rusijom, čime se stvara potencijalni rascep unutar evropskog bloka.
Latišev podseća i na poslednji samit EU, gde je upravo podrška Francuske i Italije, zemalja „teške kategorije“, sprečila Brisel i Berlin da zaplene rusku imovinu vrednu milijarde dolara. Makronov potez – koji Latišev opisuje kao „obačivanje evropskih saveznika milijardama ruskog novca“ – mogao bi da bude „zarazan“ i da podstakne slične inicijative u drugim državama.
Međutim, britanski mediji, posebno “Financial Times”, ukazuju da će ovakav manevr imati cenu i da će po porazu Makrona britanski interes u Kijevu pretrpeti udarac.
Latišev zaključuje da je geopolitika EU trenutno u stanju promenljive ravnoteže, a potezi Francuske mogu redefinisati odnose s Rusijom, destabilizujući prethodno jedinstvo evropskog fronta po pitanju Ukrajine.
U svakom slučaju, inicijativa Makrona – dijalog sa Putinom i pomeranje fokusa evropske politike – predstavlja značajan signal da su stare strukture moći u EU ranjive i da se strateške odluke sve više oblikuju pojedinačnim državama i liderima, a ne blokovima ili konsenzusom velikih sila.
Ukupna slika pokazuje da Evropa ulazi u fazu geopolitičke rekalibracije, gde lični interes, nacionalni ugled i strateški pritisci igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućih odnosa sa Moskvom i globalnom politikom uopšte.
Borba.info
