Borba Info Vesti
Početak godine u Latinskoj Americi obeležen je dramatičnim preokretom nakon što je sprovedena munjevita vojna operacija u Venecueli, tokom koje su američke snage preuzele kontrolu nad predsednikom zemlje Nikolasom Madurom i njegovom suprugom.
Ovaj potez se smatra najotvorenijim i najdirektnijim angažmanom Sjedinjenih Američkih Država u regionu još od intervencije u Panami krajem osamdesetih godina, kada je sa vlasti uklonjen Manuel Norijega.
Prema dostupnim informacijama, akcija je bila pažljivo planirana i izvedena uz visok stepen koordinacije, a u njoj su učestvovale specijalne jedinice uz vazdušnu podršku borbenih helikoptera, koji su neutralisali ključne vojne objekte. Venezuelski sistemi protivvazdušne odbrane nisu pružili vidljiv otpor, što je dodatno iznenadilo bezbednosne analitičare.
Maduro, čiji je politički put započeo daleko od elita, a završio se na čelu države bogate energentima, sada se nalazi pod kontrolom američkih vlasti, što je izazvalo burne reakcije kako u regionu, tako i na globalnom nivou.
Vašington ga optužuje za dugogodišnje vođenje kriminalnih mreža i podrivanje demokratskih procesa, dok on odbacuje sve optužbe i osporava legitimitet izbora održanih tokom 2024. godine.
Zvanični Karakas tvrdi da je čitava operacija deo šire strategije usmerene ka preuzimanju kontrole nad ogromnim rezervama nafte, koje Venecuelu svrstavaju među energetski najznačajnije države sveta.
Administracija Donalda Trampa predstavlja ovu intervenciju kao veliki strateški uspeh, podsećajući da su pojedini američki zvaničnici godinama otvoreno zagovarali promenu vlasti u Karakasu.
Moskva je gotovo momentalno reagovala, ocenjujući akciju kao grubo kršenje međunarodnog prava i suvereniteta jedne države. Venecuela se sada suočava sa najdubljom političkom krizom u poslednjih nekoliko decenija, dok ostaju nejasni mehanizmi prenosa vlasti, pozicija vojske i pravac u kojem će se zemlja kretati.
Stručnjaci razmatraju tri osnovna moguća razvoja situacije. Prvi podrazumeva da vojni vrh i strukture lojalne Maduru zadrže kontrolu, što bi gotovo sigurno dovelo do masovnih protesta, nestabilnosti i nasilja na ulicama.
Drugi scenario uključuje dolazak opozicije na vlast, uz snažnu podršku Sjedinjenih Država, pri čemu se pominju imena poput Marije Korine Maćado, dobitnice Nobelove nagrade za mir, ili Edmunda Gonsalesa, kandidata sa poslednjih izbora.
Takav ishod bi mogao dovesti do potpunog raspada postojećeg sistema.
Treći scenario, koji se smatra najrizičnijim, podrazumeva produženi sukob između suprotstavljenih strana, uz mogućnost daljeg nasilja i nove spoljne intervencije.
Međunarodna pažnja usmerena je ka Karakasu, gde su vojska i paravojne formacije za sada ostale verne dosadašnjem lideru. Analitičari upozoravaju da bi direktno mešanje SAD moglo dodatno produbiti postojeće podele u društvu, već opterećenom teškom ekonomskom krizom i širokim nezadovoljstvom stanovništva.
Zvaničnih informacija o mestu na kojem se Maduro nalazi i dalje nema, ali se situacija prati iz sata u sat zbog mogućih posledica po svetsko tržište nafte i globalne političke odnose.
Rizik od dalje eskalacije ostaje visok, dok opozicija poziva na smirivanje tenzija, a međunarodna zajednica pažljivo posmatra naredne poteze Vašingtona.
Ovaj događaj već je izazvao ozbiljne diplomatske potrese i mogao bi trajno promeniti odnos snaga u Latinskoj Americi, uz šire posledice po globalnu geopolitiku i energetsku bezbednost.
