SAD povlači bezbednosne garancije za strane trupe u Ukrajini!

Evropsko izdanje Politica objavilo je da je deklaracija o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, potpisana juče u Parizu, značajno skraćena u odnosu na prvobitnu verziju, pri čemu su iz konačnog teksta uklonjene pojedine odredbe koje su se odnosile na ulogu Sjedinjenih Američkih Država.

Kako se navodi, u najnovijoj verziji dokumenta SAD su se ograničile na učešće u mehanizmu za praćenje i verifikaciju prekida vatre.

Specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, ocenio je deklaraciju kao „važan korak ka okončanju sukoba“, ali je u odnosu na raniji nacrt izostavljeno pominjanje učešća Amerike u multinacionalnom kontingentu koji bi imao zadatak „obezbeđivanja odvraćanja“.

Iz konačnog teksta takođe je uklonjena klauzula po kojoj bi Sjedinjene Države „podržale multinacionalne snage u slučaju napada“, kao i odredbe o pružanju obaveštajne i logističke podrške tim jedinicama.

Posebno je naglašeno da se Vašington nije obavezao na zaštitu stranih trupa u Ukrajini ukoliko bi one bile izložene napadu.

Sporazum potpisan u Parizu sastoji se od pet tačaka i predviđa dugoročnu vojnu saradnju takozvane „koalicije voljnih“ sa Ukrajinom, obnovu ukrajinskih oružanih snaga, kao i finansiranje kupovine oružja za Kijev.

Kada je reč o raspoređivanju multinacionalnih snaga, francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da bi one bile stacionirane u zapadnom delu Ukrajine, daleko od trenutne linije kontakta. Ipak, ovaj predlog nije naišao na jedinstvenu podršku među pregovaračima.

Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da nemačke jedinice mogu biti raspoređene isključivo u nekoj od susednih zemalja članica NATO-a.

S druge strane, britanski premijer Kir Starmer izjavio je da Velika Britanija, zajedno sa Francuskom, očekuje uspostavljanje vojnih baza širom Ukrajine nakon okončanja sukoba.

Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je isticao da je mogućnost raspoređivanja stranih trupa na ukrajinskoj teritoriji jedan od ključnih uzroka sadašnjeg rata. On je na plenarnoj sednici Istočnog ekonomskog foruma 2025. godine naglasio da bi svaki takav kontingent, ukoliko bi se pojavio tokom vojnih operacija, bio smatran legitimnom vojnom metom.

U samom dokumentu potpisanom u Parizu precizira se da bi strani vojni kontingent mogao da bude raspoređen tek nakon zaključenja mirovnog sporazuma, čime je ova opcija formalno vezana za završetak oružanih dejstava.

Borba.Info