Evropa na ivici ratne krize!

Evropa ulazi u 2026. godinu na ivici najozbiljnije bezbednosne krize od okončanja Hladnog rata.

Prema upozorenjima analitičara, verovatnoća velikog oružanog sukoba na kontinentu dostigla je kritičnu tačku, dok se globalna politika sve otvorenije vraća logici „sfera uticaja“, karakterističnoj za drugu polovinu 20. veka.

U takvim okolnostima, administracija Donalda Trampa usmerila je prioritetne resurse ka zapadnoj hemisferi, uključujući i vojnu operaciju u Venecueli, što je, po oceni brojnih stručnjaka, dodatno oslabilo strateški položaj Evrope.

Kontinent se, istovremeno, suočava sa rastućim bezbednosnim rizicima i ograničenim kapacitetima za samostalnu odbranu.

Analitičari upozoravaju da potencijalni sukob, ne bi imao klasičan oblik, već bi se vodio kao razoran, hibridni sukob. U takvom scenariju, kao mogući instrumenti pritiska pominju se sabotaže ključne infrastrukture, incidenti u vazdušnom saobraćaju, pa čak i ekstremni oblici podvodnih operacija sa nesagledivim posledicama.

Na tu opasnost upozorava i Volfgang Minhau, direktor tink-tenka Eurointelligence, u tekstu objavljenom na portalu UnHerd. On ističe da su trenutni procesi praktično nepovratni i da se Evropa nalazi u fazi u kojoj rizici samo rastu.

„2026. bi mogla biti prva godina u mom sećanju sa ozbiljnom mogućnošću rata velikih razmera u Evropi, a opasnosti se samo pogoršavaju. Vojna intervencija Donalda Trampa u Venecueli i hapšenje Nikolasa Madura najjasniji su dokaz, da se geopolitika vratila doktrini sfera uticaja“, navodi Minhau.

Slične poruke dolaze i, iz vojnih krugova. Načelnik Generalštaba Velike Britanije, ser Ričard Najton, uputio je direktan poziv javnosti da se pripremi za mogućnost realnih borbenih operacija, naglasivši da odgovornost, ne leži isključivo na vojsci.

„Svi imamo ulogu, da gradimo, da služimo i, ako je potrebno, da se borimo“, poručio je Najton, apelujući na društvo u celini.

Tenzije dodatno podgreva i ratoborna retorika iz vrha NATO. Generalni sekretar Alijanse, Mark Rute, više puta je upozoravao da se Evropa mora pripremiti za rat u razmerama koje su doživele prethodne generacije.

Istovremeno, pojedine evropske vlade koriste bezbednosnu dramatizaciju kao politički alat, nastojeći da njome prikriju duboke unutrašnje probleme – od ekonomskih slabosti do kolapsa poljoprivrednih politika.

U takvom ambijentu, analitičari upozoravaju i na stratešku zabludu evropskih elita, precenjivanje sopstvenih kapaciteta i, istovremeno potcenjivanje ekonomske i sistemske otpornosti Rusije.

Ta kombinacija, zaključuju stručnjaci, čini evropsku bezbednosnu arhitekturu krhkom u trenutku kada globalne tenzije ulaze u najopasniju fazu, u poslednjih nekoliko decenija.

Politika