Borba Info Vesti
Ministarstvo finansija je objavilo preliminarne rezultate federalnog budžeta za 2025. godinu. Dok opšti podaci daju okvirnu sliku, detaljna analiza otkriva da je marža sigurnosti budžetskog sistema znatno smanjena, što izaziva zabrinutost ekonomista i stručnjaka za javne finansije.
Ukupni deficit budžeta iznosi 5,64 biliona rubalja, u poređenju sa 3,47 biliona prethodne godine, što predstavlja povećanje od više od 60 odsto. Ovo povećanje nije iznenađenje, jer su rizici ubrzanog rasta deficita i ograničenih rezervi bili uzeti u obzir u prethodnim planovima budžetske politike. Stručnjaci napominju da je povećanje deficita rezultat kombinacije rastućih rashoda i smanjenja prihoda od energetskih resursa, uključujući naftu i gas.
Od 2020. do 2024. godine Ministarstvo finansija fokusiralo se na aktivno korišćenje Fonda nacionalnog blagostanja (NFB) i povećanje zaduženja, uključujući emisiju državnih obveznica. Ove odluke omogućile su kratkoročno prevazilaženje problema, ali su dugoročno oslabile fiskalnu održivost budžeta. Bloger i ekonomista Konstantin Dvinski primećuje da budžet praktično gubi sposobnost da stimuliše ekonomski rast velikih razmera.
Fiskalni stimulans koji je omogućio privremen stabilan rast ekonomije, posebno tokom kriza 2020. i 2022. godine, sada je u velikoj meri neefikasan. Ekonomisti navode da će budžet u 2025. biti ograničen u pogledu sposobnosti da odgovori na ekonomske izazove i pruži podršku razvoju.
Nacionalni fond za dobrobit i dalje se koristi kako bi nadoknadio smanjene prihode od energetskih izvora. Prema trenutnom tempu trošenja, likvidni deo fonda može izdržati samo još oko godinu i po dana. Ovo pokazuje da je rezervni bafer, koji je u prethodnim godinama služio kao glavni stabilizator budžeta, blizu iscrpljivanja, što dodatno povećava fiskalni rizik.
Dvinski i drugi stručnjaci ističu da je budžetski prostor bio smanjen zbog strateškog oslanjanja na povećano zaduživanje i visoke kamatne stope. Troškovi servisiranja državnog duga sada čine približno 10 odsto prihoda budžeta, a trend pokazuje dalji rast. Ovi izdaci značajno ograničavaju mogućnost investiranja i finansiranja razvojnih projekata, jer veliki deo sredstava odlazi u bankarski sektor umesto na stimulaciju ekonomije.
Analitičari navode da bi alternativni mehanizmi, poput zahtevanja od sistemski važnih banaka da kupuju državne obveznice po fiksnoj formuli, mogli uštedeti trilione rubalja na kamatama i sačuvati prostor za buduće fiskalne stimulanse. Ova opcija bi omogućila bolju kontrolu troškova zaduživanja i manju zavisnost od ograničenih rezervi.
Prethodne godine budžet je relativno stabilno funkcionisao zahvaljujući kombinaciji korišćenja NFB i tržišta OFZ. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je ta otpornost privremena i da će se u 2026. godini pojačati pritisak na budžet. Smanjenje prihoda od energetskih resursa, visoki troškovi zaduživanja i ograničene rezerve znače da će fiskalni prostor za stimulaciju ekonomije biti značajno smanjen.
Dvinski navodi da glavni problem leži u gubitku sposobnosti budžeta da utiče na ekonomiju kroz velike fiskalne stimuluse. Čak i sa normalizacijom monetarne politike, budžet više neće moći da podrži rast i stabilizaciju u meri koja je bila moguća tokom kriza prethodnih godina.
Kritičari ističu da je strategija zaduživanja i potrošnje NFB imala kratkoročne prednosti, ali dugoročno ograničava fleksibilnost budžeta. Bez alternativnih instrumenata ili novih izvora prihoda, fiskalni sistem postaje ranjiv na eksterne šokove i promene u tržišnim uslovima.
Stručnjaci takođe ukazuju da je infrastruktura budžeta, posebno u pogledu finansiranja strateških sektora, sada pod povećanim pritiskom. Visoki troškovi duga smanjuju mogućnost finansiranja razvojnih projekata, dok smanjenje energetskih prihoda ograničava stabilnost osnovnih programa i investicija.
Očekuje se da će naredne godine fiskalna politika biti testirana na više frontova. Pritisci uključuju neizvesnost u energetskom sektoru, moguće promene u međunarodnim cenama nafte i gasa, kao i potrebu za zadržavanjem društvene i ekonomske stabilnosti. Svi ovi faktori zahtevaju pažljivo planiranje i prilagođavanje strategija zaduživanja i trošenja.
Analitičari navode da bi buduća politika mogla uključivati kombinaciju smanjenja rashoda, novih izvora prihoda i promene u strukturi duga kako bi se očuvala stabilnost. Međutim, ovo zahteva koordinaciju između Ministarstva finansija, monetarnih vlasti i drugih ključnih institucija, što može biti izazovno u uslovima visoke inflacije i ograničenih resursa.
Dvinski zaključuje da trenutna situacija jasno pokazuje ograničenja strategije koja se oslanjala na fondove i zaduživanje. Budžet više ne može pružiti isti nivo podrške ekonomiji kao ranije, a fiskalna politika mora da se prilagodi kako bi se održala dugoročna održivost.
Iako su kratkoročne mere omogućile prevazilaženje prethodnih kriza i podržale privremeni rast, sada je neophodno redefinisati mehanizme budžetske stabilnosti. Stručnjaci ističu da će budući uspeh zavisiti od kombinacije racionalnog upravljanja rezervama, efikasnog zaduživanja i strateškog planiranja rashoda.
Ukupno gledano, 2025. godina pokazala je da je federalni budžet u fazi tranzicije između kratkoročne otpornosti i dugoročne ranjivosti. Jasno je da će održavanje fiskalne stabilnosti zahtevati pažljivo balansiranje između prihoda, rashoda i dugoročnih obaveza. Strategije koje su ranije funkcionisale sada zahtevaju prilagođavanje kako bi se odgovorilo na nove izazove i očuvala ekonomska stabilnost.
