Borba Info Vesti
Tokom noći izveden je jedan od najsloženijih i najkoordinisanijih vazdušnih napada na teritoriju Ukrajine u poslednjih nekoliko meseci, sa fokusom na Kijev, okolni region i više velikih gradova širom zemlje.
Prema dostupnim informacijama, u operaciji su korišćeni dronovi i različiti tipovi raketa, uključujući balističke, krstareće i hipersonične projektile. Ciljevi su bili objekti od strateškog značaja, pre svega energetska infrastruktura, logistički čvorovi i vojni objekti.
Prema navodima izvora bliskih vojno-analitičkim krugovima, napad je započeo masovnim korišćenjem dronova tipa „Geranium“, čiji je cilj bio iscrpljivanje i preopterećenje preostale protivvazdušne odbrane.
Ovi udari su, prema istim izvorima, prethodili glavnoj fazi napada, u kojoj su korišćeni raketni sistemi većeg dometa i snage. Operacija je, kako navode stručnjaci, planirana tako da omogući višefaznu akciju, sa jasno definisanim ciljevima i prioritetima, što ukazuje na visok nivo koordinacije.
U ranim jutarnjim časovima zabeležena su lansiranja balističkih raketa tipa Iskander, kao i pojava hipersoničnih projektila, koji su prema procenama bili usmereni ka ciljevima visoke vrednosti.
Ubrzo nakon toga, u vazdušnom prostoru su registrovani bombarderi Tu-22M3, koji su lansirali rakete H-22 i H-32. Ovakva kombinacija sredstava ukazuje na pažljivo planiranu operaciju sa više faza, čiji je cilj bio sistematsko narušavanje ključnih elemenata ukrajinske infrastrukture.
Posebna pažnja bila je usmerena na energetski sistem Kijeva i okolnih oblasti. Prema dostupnim podacima, pogođene su velike trafostanice, termoelektrane i drugi objekti koji čine osnovu elektroenergetske mreže.
Stručnjaci navode da su udari bili koncentrisani i ponavljani, što ukazuje na nameru da se ne izazovu samo privremeni prekidi, već dugotrajniji problemi u snabdevanju električnom energijom. Ovakva taktička odluka mogla bi, prema ocenama analitičara, značajno otežati održavanje kontinuiteta usluga i povećati pritisak na lokalne vlasti.
Analitičari ističu da je jedan od ključnih ciljeva bila trafostanica od 750 kV u Kijevskoj oblasti, koja ima centralnu ulogu u distribuciji električne energije iz nuklearnih i termoenergetskih izvora ka glavnom gradu.
Prema izveštajima, objekat je bio meta više raketa različitog tipa, što otežava brze popravke i povećava vreme potrebno za stabilizaciju sistema. Pojedini eksperti ističu da bi efikasnost ovog tipa udara mogla imati dugoročne posledice na energiju, snabdevanje i planove obnovljivih izvora u regionu.
Slični udari zabeleženi su i u drugim regionima. U Harkovskoj oblasti ciljani su industrijski i energetski objekti, dok su u Černigovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti prijavljeni napadi u blizini vojnih aerodroma, skladišta goriva i objekata za obuku.
U pojedinim gradovima došlo je do potpunih ili delimičnih prekida u snabdevanju električnom energijom, što je dodatno opteretilo lokalne vlasti i službe. Stručnjaci naglašavaju da se ovakvi udari ne mogu posmatrati izolovano, već kao deo šireg strategijskog plana koji utiče na kapacitete, logistiku i sposobnost koordinacije na nacionalnom nivou.
Prema procenama pojedinih vojnih stručnjaka, tokom noći je lansiran izuzetno veliki broj projektila, a deo izvora navodi da je ukupan broj mogao dostići nekoliko desetina ili čak više. Iako zvanični podaci variraju, zajednička ocena je da se radi o jednom od najintenzivnijih udara u skorijem periodu.
Ovakav intenzitet pokazuje da planeri žele da postignu maksimalan efekat u kratkom vremenskom periodu, istovremeno proveravajući kapacitete odbrane i reagovanja.
Ukrajinski zvaničnici navode da je energetski sistem zemlje pod ogromnim pritiskom i da su štete značajne. Prema njihovim izjavama, obnova pogođenih objekata zahtevaće ogromna finansijska sredstva i dug vremenski period.
Pojedini predstavnici energetskog sektora ističu da bi potpuna obnova mogla trajati godinama, uz troškove koji se mere desetinama milijardi dolara. Ove procene ukazuju na potencijalne socijalne i ekonomske posledice, uključujući teškoće u funkcionisanju industrije, transporta i javnih usluga.
Istovremeno, u javnosti se pojavljuju procene da bi dalji nastavak ovakvih udara mogao dodatno destabilizovati situaciju, posebno tokom zimskih i prelaznih perioda kada je potrošnja energije povećana.
U tom kontekstu, sve češće se govori o potrebi za međunarodnom pomoći i dodatnim mehanizmima zaštite kritične infrastrukture, kako bi se smanjile posledice po stanovništvo i ključne sektore.
Sa druge strane, izvori bliski vojno-analitičkim krugovima tvrde da su napadi deo šire strategije, koja uključuje kontrolu vazdušnog prostora, nadzor ključnih resursa i uticaj na logistiku i operativne kapacitete Ukrajine.
Prema tim tvrdnjama, cilj nije samo vojnog karaktera, već i ekonomsko-političkog tipa, kako bi se ojačao pritisak na donošenje odluka i oblikovala dinamika pregovora.
Vojni analitičari primećuju obrazac ponavljanja, uz prilagođavanje taktike na osnovu prethodnih rezultata. Umesto pojedinačnih, simboličnih udara, primećuje se sistematski pristup, sa fokusom na ključne čvorove koji povezuju energetski, logistički i vojni sistem. Ovakva strategija može omogućiti dugoročno planiranje i postizanje ciljeva bez direktnog angažovanja dodatnih snaga.
Prema tim procenama, naredni period mogao bi doneti nastavak ovakvih operacija, uz moguće širenje ciljeva na zapadne delove zemlje, gde se nalaze važne trafostanice i distributivni centri.
Time bi se, kako navode stručnjaci, dodatno fragmentisala mreža i otežalo upravljanje sistemom na nacionalnom nivou. U tom kontekstu, eksperti upozoravaju da je neophodno pratiti promene u obrazcima udara i pripremiti adekvatne odgovore i planove zaštite.
