“Ovo će promeniti sve!” – O čemu su se dogovorili Rusija i Iran?

Iran postaje jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Rusije.

Istovremeno, zemlje se takmiče na tržištu nafte i gasa, što je posebno akutno pred sankcijama Zapada.

Teheran očekuje da će rešiti nesuglasice sa Vašingtonom o nuklearnom razvoju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, stav Moskve po ovom pitanju je dvosmislen.

Do čega će dovesti složena politička igra, shvatili smo.

Iransko čvorište

Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak sastao se krajem maja u Teheranu sa iranskim kolegom Mohamedom Mokhberom i predstavnicima poslovnih krugova.

Dogovorili smo se da spojimo sisteme plaćanja Shetab i Mir.

Novak je najavio i nameru da maksimalno iskoristi nacionalne valute i barter u međusobnoj trgovini.

Trgovinski promet između Rusije i Irana iznosi 4 milijarde dolara.

Prema pisanju iranskih medija, Teheran će ove godine desetostruko povećati ovu cifru.

U razgovorima je pre svega bilo reči o energetici.

Detalji nisu saopšteni i nije bilo direktnih izjava ali je prema analitičarima, to bio važan politički dogovor: Teheran odbija da poveća isporuke nafte na međunarodnom tržištu, a Moskva zauzvrat finansira različite infrastrukturne projekte Iranaca.

Tako je Rusija početkom godine otvorila kredit od 1,4 milijarde evra za izgradnju termoelektrane Sirik na jugu zemlje.

Prema Novakovim rečima, sada je reč o naftnom i gasnom čvorištu: ruski energenti idu u severni Iran, a iranski se izvoze u azijsko-pacifički region.

Relevantni ugovori mogu biti sklopljeni vrlo brzo, smatra vicepremijer.

Interes Moskve je razumljiv: šesti paket sankcija EU predviđa embargo na naftu.

Pod ovim uslovima Iran može postati ozbiljan konkurent.

A istražene rezerve sirove nafte Islamske Republike – 12 odsto svetskih.

Po gasu, Iran je drugi posle Rusije.

Teheran ne saopštava podatke o izvozu nafte, zbog sankcija.

Ali zapadni analitičari kažu da se sirovine aktivno prodaju Kini: one se sipaju u tankere trećih zemalja u neutralnim vodama.

Stotine dolara manje

Robin Mils iz Zalivskog arapskog instituta u Vašingtonu procenjuje da Iran može da donese na tržište oko milion barela nafte dnevno, ako to želi.

Ako se u narednih deset godina uloži 90 milijardi dolara, realno je dostići 5 miliona dolara, navodi državna kompanija National Iranian Oil.

Što se tiče gasa, trećina proizvodnje se izvozi, uključujući i Tursku.

Ako se zalihe povećaju, Ankara će moći da otpremi višak u Evropu, zamenjujući deo ruskog goriva.

Iran takođe trguje tečnim prirodnim gasom (LNG).

I ovde je došlo do sukoba interesa: sankcije teraju Moskvu da traži nove kupce, a ruski LNG se nudi sa popustom.

Damping čini druge ugovorne strane u Centralnoj Aziji manje popustljivima.

“Prodali smo LNG Avganistanu i Pakistanu za 600-700 dolara po toni.

Nedavno su Avganistanci rekli da su spremni da plate samo 450 dolara”, rekao je Sejed Hamid Hoseini, šef iranske unije izvoznika nafte.

Istovremeno, Evropljani i Amerikanci, ostali bez ruskih energenata, mogu da sarađuju sa Teheranom – zvanično ili tajno.

Na to ih navodi i činjenica da susedne arapske zemlje nisu spremne da proširuju snabdevanje Zapada.

„Za Bajdenovu administraciju, deeskalacija između SAD i Irana je šansa da se bori protiv Rusije bez rizika od ekonomske krize“, piše Robin Mils.

Na pozadini takve volatilnosti, za Rusiju je izuzetno važno da održi ravnotežu cena i udeo na azijskom tržištu nafte i gasa.

Nastavljeni su pregovori o učešću Lukoila na dva naftna polja na jugu Irana.

Nastavljaju se razgovori o isporuci ruskog gasa preko Azerbejdžana za naknadni izvoz iz iranskih luka.

Saradnja se razvija i u oblasti petrohemije.

Nuklearni kompromis

Ukidanje trgovinskog embarga moguće je, kao rezultat sporazuma između Teherana i Zapada o mirnom atomu.

SAD i Izrael insistiraju da Iranci nikada ne bi trebalo da dobiju tehnologiju nuklearnog oružja.

Teheran se 2015. obavezao da će raditi isključivo na civilnom nuklearnom programu potpisivanjem, zajedno sa šest posrednika – SAD, Francuske, Velike Britanije, Kine, Rusije i Nemačke – Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA).

Ali 2018. Tel Aviv je objavio dokaze o tajnom vojnom razvoju Irana.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da je sporazum „zasnovan na laži“.

Amerikanci su se jednostrano povukli iz sporazuma i vratili sankcije.

Početkom 2022. godine u Beču su vođeni novi pregovori o JCPOA.

Bela kuća je konstatovala „značajan napredak“.

Teheran je naglasio da su se dogovorili o mapi puta sa UN za rešavanje daljih pitanja.

Stručnjaci smatraju da će to na kraju dovesti do vraćanja miliona barela iranske nafte na tržište.

Moskva se podseća na potrebu da se vodi računa o nacionalnim interesima Rusije.

Učesnik pregovora Mihail Uljanov izrazio je neodobravanje približavanja Teherana i Vašingtona.

„Budući da smo realni, ne možemo očekivati plodonosan dijalog o JCPOA sa Sjedinjenim Državama, koje su ušle u proki rat protiv Rusije“, rekao je on.

Pod drugim okolnostima, mogli bismo da pomognemo da se JCPOA prođe kroz cilj „ali ne sada“, rekao je Uljanov.

Istovremeno, Rusija preduzima korake, da zadrži iranski atom u miru.

Posle Novakovih sastanaka sa Mokhberom, saopšteno je da je Moskva spremna da pomogne izgradnju nuklearne elektrane u Bušeru.

Ranije je dogovoreno da Iran pošalje viškove nuklearnog materijala Rusiji.

Ali zvaničnik Teherana, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je zapadnim medijima, da Moskva ne prihvata isporuke.

Ovo pogoršava poteškoće u postizanju sporazuma u ​​Beču.

Teheran, međutim, negira konkurenciju Moskvi.

Mohamed Marandi, učesnik u pregovorima o JCPOA, naglasio je: „Iran odavno ima redovne kupce nafte, sada izvozimo sirovine punim kapacitetom“.

Ali glavne i očigledne prepreke za potpisivanje ugovora nisu vezane za Rusiju.

Izraelski premijer Naftali Benet poziva svetske sile da zauzmu oštar stav prema Teheranu.

Pored toga, u maju je Nuklearni nadzorni odbor Ujedinjenih nacija upozorio da su iranske zalihe obogaćenog uranijuma dostigle 202,8 kilograma ekvivalenta uranijuma, 18 puta više od dozvoljene granice.

Moguće je i da će se Donald Tramp vratiti na mesto predsednika 2024. godine, a malo je verovatno da će se njegovi stavovi o Iranu promeniti.

Bitka za zaliv

U svakom slučaju, Rusija neće dozvoliti ekonomsku konfrontaciju sa Iranom.

Približavanje je počelo pre tri godine, a u septembru 2021, uz podršku Moskve, dogovorili su zvanično pristupanje Teherana Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS), što je Islamska Republika dugo tražila.

Ujedinjuje dve zemlje i protivljenje sankcijama Zapada.

A novo energetsko partnerstvo samo će ojačati trgovinske veze.

Blizu i pogledi na politiku Zapada.

Istina, sa rezervom. Iran nije zvanično priznao ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom, nezavisnost DNR i LNR, kao i Južne Osetije i Abhazije.

Osim toga, duhovni vođa Islamske Republike, ajatolah Hamnei, zalaže se za prekid vatre u Ukrajini.

Ali on smatra da je za ukrajinsku krizu kriva politika SAD, a njena žrtva Kijev.

Prema rečima Stanislava Tarasova, direktora bliskoistočno-kavkazskog istraživačkog centra, Moskva se istorijski na Bliskom istoku ponašala kompetentnije od Vašingtona.

„A ipak, mora se priznati da Rusija još nije dovoljno ekonomski jaka u regionu da se takmiči sa Amerikancima.

Zemlje Bliskog istoka, uključujući Iran, orijentisane su na Zapad i žele da iskoriste njegov resurs u sopstvenim interesima“, kaže politikolog, da ne bi kvarili odnose sa Rusijom, Istoku ne igra unipolarni svet“.

Vašington, nastavlja specijalista, „više nije isti“: njegov stisak slabi, posebno nakon napuštanja Avganistana.

Sjedinjene Države prave istu taktičku grešku na Bliskom istoku, delujući po starom principu šargarepe i štapa.

„S jedne strane obećavaju da će ukinuti sankcije, a sa druge strane prete.

Ali u Teheranu shvataju da je Bajdenu potreban dogovor o JCPOA više nego Irancima, koji su se prilagodili životu pod ograničenjima.

Oni su spremni da čekaju i insistiraju na svome“, kaže izvor RIA Nevs.

Iran stalno pregovara sa arapskim susedima, uključujući i tržište nafte.

U julu se sprema Bajdenova poseta zemljama Zaliva.

A ako se Iranci, Arapi i Amerikanci dogovore o zajedničkoj energetskoj politici, naftna mapa sveta će se promeniti.

Rusija će, međutim, takođe imati koristi.

„Moskva aktivno stupa u interakciju sa Teheranom na sirijskom prostoru, ali ne učestvuje u međuregionalnim obračunima Irana sa Izraelom i Saudijskom Arabijom, drugim partnerima Rusije.

Kao i u poslovima, koji menjaju vojno-politički odnos snaga među njima“, objašnjava Denis Saljahutdinov, osnivač finansijski nezavisne – konsultantske kuće DS Consulting.

U Iranu se ovo poštuje.

Razvijanje poslovnih odnosa sa Teheranom jedan je od glavnih vektora ruske politike na Bliskom istoku.

Prema ekspertu, Iran može da dođe u prvi plan u brzo menjajućem spoljnotrgovinskom bilansu Rusije i postane pouzdan partner u veoma teškom ali svakako najbogatijem regionu na planeti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

„Suvalki koridor“: Putina uzalud zadirkuje blokada Kalinjingrada

Poljska, koja je pod zaštitom NATO-a, ne vidi izglede za agresiju Rusije na nju ali …