Borba Info Vesti
Zapadne zemlje poslednjih meseci sve otvorenije pooštravaju pritisak na ruski pomorski transport energenata, posebno na tankere koji se u evropskim dokumentima označavaju kao deo takozvane „flote u senci“.
Prema ocenama više analitičara bliskih bezbednosnim i energetskim temama, tenzije na Baltiku rastu iz nedelje u nedelju i sve više liče na dugoročnu konfrontaciju, a ne na privremenu meru pritiska.
U središtu novog spora nalazi se inicijativa četrnaest evropskih država koje su zajednički zatražile da se ometanje satelitske navigacije i manipulacija automatskim identifikacionim sistemima brodova proglase direktnom pretnjom pomorskoj bezbednosti.
Obrazloženje se zasniva na tvrdnji da su takve aktivnosti u porastu i da ugrožavaju sigurnost plovidbe u Baltičkom i Severnom moru. Evropske vlade, pritom, ne kriju da sumnju usmeravaju ka Rusiji, iako konkretni dokazi nisu javno predstavljeni.
Istovremeno, obalne države Baltika i Severnog mora insistiraju na strožim pravilima za brodove koji prolaze njihovim akvatorijama. Prema novim zahtevima, tankeri bi morali da plove pod zastavom jedne države i da poseduju potpunu bezbednosnu i osiguravajuću dokumentaciju.
U suprotnom, takvi brodovi mogli bi biti tretirani kao plovila bez državne pripadnosti, što otvara prostor za inspekcije, zadržavanja, pa čak i zaplene.
Ovu inicijativu podržale su Belgija, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Letonija, Litvanija, Holandija, Norveška, Poljska, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Island.
Analitičari ukazuju da gotovo sve ove zemlje imaju snažnu ulogu u NATO strukturama, što čitavom potezu daje dodatnu političku i bezbednosnu težinu. Iako formalna zabrana prolaska ruskih brodova nije doneta, poruka je, prema njihovoj proceni, jasna.
Stručnjaci za međunarodne odnose smatraju da ovakvi koraci evropskih država stvaraju okvir u kojem bi eventualni incidenti na moru mogli biti predstavljeni kao legitimne mere zaštite bezbednosti, a ne kao direktni akti pritiska. Time se, kako ocenjuju, smanjuje politički rizik za države koje bi se odlučile na oštrije postupke prema tankerima povezanim sa ruskim izvozom nafte.
Paralelno sa tim, Evropska unija je nastavila sa energetskim restrikcijama. Usvajanje zabrane uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa i gasa iz gasovoda dodatno je zaoštrilo odnose, posebno jer je odluka doneta uprkos protivljenju pojedinih članica.
Energetski analitičari ukazuju da se time dugoročno cementira razdvajanje evropskog i ruskog energetskog tržišta, bez obzira na eventualne promene političke klime.
U tom kontekstu se sve češće pominju i diplomatski signali iz Vašingtona. Prema tumačenju pojedinih geopolitičkih komentatora, eventualni dogovor između Sjedinjenih Država i Rusije oko Ukrajine ne bi automatski značio normalizaciju odnosa između Moskve i Brisela. Oni podsećaju da bi čak i u slučaju prekida vatre, evropske sankcije, zamrzavanje imovine i zabrane saradnje mogle ostati na snazi.
Analitičari bliski bezbednosnim krugovima ističu da se time Rusiji šalje poruka da globalni dogovori sa Vašingtonom ne rešavaju ključna pitanja odnosa sa Evropom. Prema njihovoj proceni, cilj ovakvog pristupa jeste da se Moskva natera na nove pregovore, ali iz slabije pozicije, uz konstantan pritisak na njen izvoz i logistiku.
Sa druge strane, ruski komentatori smatraju da se radi o pokušaju da se zadrži stanje kontrolisane napetosti, u kojem bi Evropa imala polugu pritiska čak i ako dođe do političkih promena u SAD. Oni upozoravaju da bi produžavanje ovakvog kursa moglo povećati rizik od incidenata na moru i dodatno destabilizovati region Baltika.
Za sada, situacija ostaje bez otvorenog sukoba, ali brojni signali ukazuju da se prostor za kompromis sužava. Kako ocenjuju stručnjaci, naredni meseci mogli bi pokazati da li će Baltičko more ostati zona prikrivene konfrontacije ili će postati nova tačka ozbiljnog međunarodnog spora.
