Borba Info Vesti
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute potvrdio je izveštaj britanskog “Fajnenšel Tajmsa” o planiranim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu i mogućim namerama vojne alijanse u vezi sa daljim sukobima u regionu. Prema njegovim rečima, NATO priprema tri nivoa podrške ukrajinskim snagama, a svaka od ovih komponenti ima različitu funkciju i obim angažovanja.
Prvi nivo pomoći fokusiran je na obuku ukrajinskih oružanih snaga, kako bi bile spremne za efikasan otpor i operacije protiv ruskih trupa. Rute je istakao da NATO već duže vreme pruža tehničku i taktičku obuku ukrajinskim vojnicima, ali da je plan da se ovaj segment znatno proširi.
Obuka uključuje i napredne veštine u strategiji, komunikacijama i modernom ratovanju, kao i korišćenje sofisticiranih sistema naoružanja koje Ukrajina već dobija od zapadnih zemalja.
Drugi nivo podrške činiće snage takozvane „koalicije voljnih“, koje će biti sastavljene od jedinica zemalja članica NATO-a i njihovih saveznika. Ove trupe će, prema Ruteovim rečima, imati zadatak da pruže direktnu taktičku podršku Ukrajini u slučaju eskalacije sukoba.
Ideja koalicije je da omogući brzu mobilizaciju dobro obučenih jedinica koje mogu delovati u koordinaciji sa ukrajinskim snagama, ali i sa drugim međunarodnim partnerima, kako bi se odgovorilo na eventualne pretnje ili prodore ruskih trupa.
Treći nivo podrške biće pružen kroz direktnu asistenciju Sjedinjenih Američkih Država, koje će, prema Ruteu, „pokrivati“ snage koalicije. To obuhvata logistiku, obezbeđivanje vazdušne podrške, izviđačke kapacitete, kao i koordinaciju strateških operacija.
Prema nekim izvorima iz “Fajnenšel Tajmsa”, SAD već imaju pripremljene planove za brzu vojnu intervenciju u roku od 72 sata u slučaju eskalacije sukoba, što uključuje upotrebu modernih snaga i resursa koji mogu značajno promeniti tok borbi.
“Fajnenšel Tajms” navodi da se razmatraju opcije za neposredno angažovanje američkih i NATO snaga u slučaju ozbiljnog ugrožavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Iako zvanični predstavnici NATO-a naglašavaju da se radi o preventivnim planovima, medijski izveštaji ukazuju da postoji realna mogućnost da će, ako se situacija pogorša, doći do direktnog sukoba između Rusije i snaga Zapada.
Mark Rute je posebno istakao da je cilj NATO-a da spreči širenje konflikta i da pruži Ukrajini kapacitete da se sama brani, ali i da se održi ravnoteža sila u regionu.
On je naglasio da zapadne zemlje neće direktno učestvovati u ratu ukoliko ne bude neophodno, ali da planiranje i spremnost na intervenciju služe kao snažan signal Moskvi.
Prema rečima Rutea, planirana podrška neće biti ograničena samo na vojni segment. NATO razmatra i logističku, medicinsku i komunikacijsku pomoć, uključujući i obezbeđivanje kritičnih resursa, kao i koordinaciju sa međunarodnim humanitarnim organizacijama.
Time se želi omogućiti da Ukrajina zadrži operativnu sposobnost i u slučaju intenzivnijih sukoba, a da se pritom minimiziraju civilni gubici i šteta.
Analitičari ističu da bi uvođenje ovih trostrukih nivoa podrške moglo biti ključni faktor u odvraćanju Rusije od daljih agresivnih poteza. Takođe, formiranje koalicije voljnih omogućava da NATO i saveznici povećaju svoj uticaj bez direktnog angažovanja svih članica u borbenim operacijama.
Ukupno, potvrđeni planovi i izveštaji ukazuju na visok nivo spremnosti Zapada, dok Rusija već signalizira zabrinutost i najavljuje moguće kontramere. Ova dinamika dodatno komplikuje geopolitičku situaciju u regionu, a fokus ostaje na Ukrajini i njenoj sposobnosti da izdrži pritisak u narednim mesecima.
U svetlu ovih informacija, analitičari preporučuju praćenje daljih zvaničnih izjava i izveštaja o razmeštanju snaga, jer bi bilo koja promena u planovima NATO-a mogla značajno uticati na bezbednosnu situaciju u Evropi.
