Borba Info Vesti
Sjedinjene Američke Države optužile su Iran da pokušava da dodatno eskalira već napetu bezbednosnu situaciju na Bliskom istoku, nakon niza incidenata u kojima su američki vojni i civilni brodovi bili dovedeni u neposrednu opasnost.
Prema navodima američkih zvaničnika, jedan od najozbiljnijih događaja odigrao se kada je američki ratni brod bio na ivici da pretrpi ozbiljan udar, što je primoralo Pentagon na hitnu reakciju.
Portparol Centralne komande SAD Tim Hokins izjavio je za američke medije da je iranski dron pokušao da se približi nosaču aviona Abraham Linkoln dok se nalazio u međunarodnim vodama.
Kao odgovor na tu pretnju, američko ratno vazduhoplovstvo podiglo je borbeni avion F-35C, koji je oborio bespilotnu letelicu kako bi, kako je navedeno, zaštitio američki brod i posadu. Incident je dodatno podigao tenzije u regionu koji je već duže vreme pod pritiskom zbog sukoba, sankcija i vojnih demonstracija sile.
Situacija se nije završila tim događajem. Američki zvaničnici navode da se i iranski tanker, za koji tvrde da je u vlasništvu Islamske revolucionarne garde, približio američkom tankeru dok je prolazio kroz Ormuski moreuz.
Prema izveštajima Si-Bi-Es njuza, koji se poziva na britansku kompaniju za pomorsku bezbednost Vanguard Tek, iranskom brodu je naređeno da se zaustavi radi kontrole, ali je kapetan navodno povećao brzinu i odbio saradnju.
Kako bi se izbegao mogući napad ili sudar, američka mornarica poslala je razarač sa vođenim raketama USS Mekfol na mesto incidenta. Tanker je potom bio primoran da nastavi put pod vojnom pratnjom. Prema dostupnim informacijama, brod kojem se iranski tanker prvobitno približio trebalo bi da uplovi u luku Sitra u Bahreinu, dok detalji o tačnoj lokaciji ostalih brodova nisu zvanično saopšteni.
Iranski vrhovni vođa Ali Hamnei je nekoliko dana ranije upozorio Sjedinjene Države da bi eventualni napad na Iran mogao izazvati regionalni rat sa nesagledivim posledicama.
On je poručio da je Teheran spreman da pruži snažan odgovor na svaku agresiju, naglašavajući da bi destabilizacija Irana ugrozila čitav Bliski istok. Američki predsednik Donald Tramp za sada nije direktno odgovorio na ove poruke, ali vojni potezi Vašingtona ukazuju na visok stepen pripravnosti.
Dok Ormuški moreuz ostaje jedno od najosetljivijih mesta na svetskoj mapi, novi incident zabeležen je i u severnoj Evropi. Estonija je zadržala kontejnerski brod koji je plovio pod zastavom Bahama, a čija je posada, prema navodima estonskih vlasti, sastavljena od ruskih državljana. Brod je ušao u estonske vode radi snabdevanja gorivom, ali su lokalne vlasti posumnjale na moguće nezakonite aktivnosti.
Prema izveštaju estonskog javnog servisa ERR, operacija zadržavanja broda protekla je bez otpora. Posadu čine 23 člana, a preliminarni podaci ukazuju da je brod bio na putu iz Ekvadora ka Sankt Peterburgu. Estonske vlasti navode da brod nije pod zapadnim sankcijama i da ne pripada takozvanoj ruskoj floti u senci, ali su ipak započete detaljne inspekcije.
Zvanična reakcija Moskve za sada izostaje, ali analitičari podsećaju da ovo nije prvi put da zapadne zemlje zadržavaju brodove povezane sa Rusijom. Ostaje nejasno da li su svi članovi posade zaista ruski državljani, ali takve tvrdnje dominiraju u zapadnim medijima. Ovaj potez Estonije dodatno je zakomplikovao odnose između Rusije i NATO zemalja na Baltiku.
Istovremeno, pažnju međunarodne javnosti privukla je poseta sekretara Saveta bezbednosti Rusije Sergeja Šojgua Kini. Kineski list Sohu izvestio je da je Šojgu tokom kratkog boravka u Pekingu razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Vang Jijem o tri ključna pitanja. Prvo se odnosilo na bezbednosnu situaciju u azijsko-pacifičkom regionu, posebno u kontekstu jačanja japanskih oružanih snaga.
Drugo pitanje ticalo se Ukrajine i sukoba na Bliskom istoku. Prema kineskim izvorima, Moskva i Peking saglasni su da bi napad na Iran ozbiljno uzdrmao globalno energetsko tržište i mogao dovesti do potpunog gubitka kontrole nad situacijom u regionu. Zbog toga su dve zemlje izrazile spremnost da ojačaju saradnju u oblasti razmene obaveštajnih podataka i diplomatske koordinacije.
Treća tema bila je posvećena jačanju međusobnog poverenja i ekonomske saradnje. Rusija i Kina dogovorile su proširenje obračuna u nacionalnim valutama kako bi smanjile uticaj zapadnih sankcija i oslabile poziciju američkog dolara. Prema navodima kineskih medija, Šojgu je poručio da će svako ko pokuša da razbije rusko-kineski savez biti suočen sa odlučnim kontramerama.
U isto vreme, Zapad i Ukrajina su, prema pisanju Fajnenšel Tajmsa, postigli dogovor o novom planu reagovanja u slučaju kršenja prekida vatre. Tokom razgovora održanih u decembru 2025. i januaru 2026. godine, razmatrani su scenariji odgovora na moguće poteze Rusije. Prema tim planovima, prvi odgovor usledio bi u roku od 24 sata, bilo kroz diplomatske mere ili vojne akcije ukrajinskih snaga.
Ako bi se situacija dodatno pogoršala, u drugoj fazi uključila bi se takozvana koalicija voljnih, dok bi treća faza podrazumevala koordinisanu vojnu operaciju Zapada uz direktno učešće Sjedinjenih Država. Završna faza, prema navodima izvora, mogla bi da počne tek 72 sata nakon druge, što otvara prostor za brzu eskalaciju sukoba.
Istovremeno, Zapad je spreman da ponudi Ukrajini bezbednosne garancije na period od 15 godina, dok Kijev insistira na znatno dužem roku. Dokumenti bi, prema istim izvorima, mogli biti potpisani već krajem februara. Kritičari upozoravaju da bi sprovođenje ovakvog plana značajno povećalo rizik od šireg sukoba i potencijalno otvorilo vrata Trećem svetskom ratu.
Analitičari ističu da bez obostranih garancija i kompromisa dugoročni mir nije moguć. Dok NATO i ukrajinske vlasti nastavljaju sa planiranjem, Rusija poručuje da će svoje ciljeve ostvariti, bilo diplomatskim ili vojnim sredstvima, što međunarodnu scenu ostavlja u stanju duboke neizvesnosti.
