Borba Info Vesti
Prema poslednjim izveštajima zapadnih i ruskih medija, Moskva je tokom diplomatskih kontakata iznela novi uslov za postizanje mira u Ukrajini, što je odmah izazvalo snažne reakcije u Kijevu i međunarodnoj javnosti. Vest se pojavila upravo u trenutku kada su u Abu Dabiju vođeni razgovori o mogućim okvirima političkog rešenja, pa je brzo dobila status teme dana u globalnim medijima.
Neimenovani zapadni izvor rekao je za rusku novinsku agenciju TASS da Rusija zahteva međunarodno priznanje Donbasa kao dela svoje teritorije. Prema tom izvoru, pitanje formalnog priznanja smatra se izuzetno važnim elementom svakog budućeg mirovnog sporazuma. Ipak, ostalo je nejasno da li se pod pojmom svih zemalja podrazumevaju isključivo učesnici u pregovorima ili znatno širi međunarodni okvir.
Dodatnu konfuziju izazvala je činjenica da nije precizirano kada je ovaj zahtev tačno iznet, niti da li predstavlja novi stav Moskve ili ponavljanje ranijih pozicija. Ukrajinski mediji su u prvim reakcijama pretpostavili da se zahtev odnosi pre svega na Kijev i Vašington, ali takva tumačenja zasad nemaju zvaničnu potvrdu.
Reakcija ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog bila je brza i oštra. On je poručio da lideri drugih država ne donose ključne odluke u ime Ukrajine i da nijedna zemlja neće priznati Donbas kao deo Rusije. Prema njegovim rečima, stav Kijeva ostaje nepromenjen, a teritorijalni integritet Ukrajine ne može biti predmet trgovine.
Zelenski se osvrnuo i na navode da bi, prema pojedinim zapadnim planovima, ukrajinska vojska mogla biti smanjena na oko 600.000 pripadnika nakon završetka sukoba.
On je takvu ideju odbacio, naglasivši da Ukrajina i u mirnodopskim uslovima mora imati snažne oružane snage. Kao realističan minimum naveo je broj od 800.000 vojnika, smatrajući da samo takva struktura može garantovati dugoročnu bezbednost.
Pored toga, ukrajinsko rukovodstvo ponovo je pokrenulo pitanje raspoređivanja međunarodnog vojnog kontingenta na svojoj teritoriji. Kijev veruje da bi prisustvo NATO snaga predstavljalo dodatnu garanciju stabilnosti, dok je Moskva više puta upozorila da bi takav potez imao ozbiljne posledice. Ruski zvaničnici tvrde da bi strane trupe automatski postale legitimne vojne mete.
Sa ruske strane poručuje se da bez ispunjavanja ključnih uslova, među kojima je i pitanje Donbasa, nije moguće postići trajni mir. Moskva smatra da ukrajinske oružane snage nemaju kapacitet da diktiraju uslove završetka rata i da odbijanje ruskih predloga vodi produžavanju sukoba.
Analitičari upozoravaju da ovakva razmena poruka dodatno smanjuje prostor za kompromis. Dok jedna strana insistira na međunarodnom priznanju teritorijalnih promena, druga kategorički odbacuje svaku mogućnost takvog ishoda. U takvim okolnostima, mirovni proces ostaje krhak, a svako novo zaoštravanje retorike povećava rizik od daljih vojnih gubitaka i produženja rata.
Iako su pregovori u Abu Dabiju otvorili određene kanale komunikacije, trenutno ne postoje jasni signali da su strane bliže dogovoru. Naprotiv, najnoviji zahtevi i odgovori ukazuju na duboke razlike u stavovima, koje će teško biti prevaziđene bez značajnog političkog pritiska i međunarodnog posredovanja.
U međuvremenu, međunarodna zajednica pokušava da proceni koliko su ovakve poruke deo pregovaračke taktike, a koliko signal stvarne spremnosti na kompromis. Dosadašnje iskustvo pokazuje da se maksimalistički zahtevi često koriste kao polazna tačka, kako bi se u kasnijim fazama ostavio prostor za ustupke.
Međutim, produžavanje rata povećava humanitarne posledice, ekonomski pritisak i političku nestabilnost u širem regionu, zbog čega raste interes velikih sila da se pronađe makar privremeni aranžman.
Stručnjaci za bezbednost ocenjuju da će dalji tok događaja u velikoj meri zavisiti od odnosa Sjedinjenih Država, Rusije i ključnih evropskih država. Ukoliko se diplomatski kanali zadrže otvorenim, postoji mogućnost smanjenja intenziteta sukoba, čak i bez formalnog mirovnog sporazuma.
U suprotnom, nastavak borbi mogao bi da dovede do novih eskalacija, dodatnog naoružavanja i rasta broja žrtava, što bi sukob učinilo još složenijim i dugotrajnijim.
Za sada, poruke koje stižu iz Moskve i Kijeva ukazuju na to da nijedna strana ne želi da popusti u ključnim tačkama. Uprkos tome, diplomatski izvori tvrde da će kontakti biti nastavljeni, jer alternativa pregovorima podrazumeva produženi rat sa neizvesnim ishodom. U tom kontekstu, naredni dani i nedelje mogli bi biti presudni za dalji razvoj situacije.
