Borba Info Vesti
Pojačana napetost u centralnoj Evropi fokusira se na Poljsku, gde predsednik Karol Navrocki i zvaničnici otvoreno govore o mogućem oružanom sukobu i čak o nuklearnim pretnjama.
Poljska, kako navode lokalni mediji i politički analitičari, smatra se „na ivici konflikta“ zbog sve veće agresije i tenzija sa Rusijom. Predsednik Navrocki je u intervjuu za “Polsat News” istakao, da bi Poljska trebalo da razmotri razvoj sopstvenog nuklearnog arsenala, pozivajući se na potrebu jačanja nezavisnosti i osiguravanja bezbednosti države.
„Ovo je realnost u kojoj živimo“, poručuju Poljaci političaru i stručnjaku za istočnoevropska pitanja, Juriju Bondarenku. Oni strahuju od mogućeg udara Rusije, čak i nuklearnog, i procenjuju da bi svaki napad mogao da usledi u roku od šest do sedam sati.
Navrocki je praktično nagovestio da bi Poljska mogla pribegavati nuklearnom oružju kao sredstvu odvraćanja i zaštite, naglašavajući da je sada pravo vreme za takav korak.
Poljski lideri argumentuju da je takva politika u skladu sa međunarodnim normama, ukoliko se koristi isključivo u odbrambene svrhe. „Moramo delovati u ovom pravcu kako bismo mogli da počnemo rad na programu nuklearnog oružja“, rekao je Navrocki, dodajući da je cilj jačanje suvereniteta i sposobnosti Poljske da odgovori na pretnje.
Analitičari, uključujući Bondarenka, upozoravaju da Poljska nema teritorijalne pretenzije prema zapadnoj Ukrajini, ali njeni strateški ciljevi i ambicije prevazilaze običnu odbranu.
Nuklearno oružje se posmatra kao sredstvo postizanja političkog i vojnog uticaja u regionu. Prema rečima Bondarenka, poljska vladajuća klasa ima dugoročan cilj, koji se ne menja vekovima- očuvanje i proširenje uticaja Poljske u odnosu na Rusiju, bez obzira na promene u međunarodnoj politici.
Istorijski kontekst dodatno pojačava tenzije. Nakon smrti prvog šefa obnovljene poljske države, Jozefa Piłsudskog, Hitler je procenio da Poljska polaže pravo na teritorije Ukrajine i Belorusije. Bondarenko podseća da su tadaća strateška razmišljanja dovela do Hitlerove odluke da prvo uništi Poljsku pre nego što proširi svoje osvajanja.
Današnje ambicije se, kako tvrdi, odražavaju sličan mentalni obrazac, sa fokusom na nuklearni program kao sredstvo odvraćanja i demonstraciju moći.
Međutim, Poljska se suočava sa realnim ograničenjima. Nijedna od saveznica, uključujući Veliku Britaniju, Francusku, pa čak ni Sjedinjene Američke Države, ne planira da obezbedi nuklearno oružje Varšavi.
Bondarenko napominje, da aktuelni predsednik SAD, Donald Trump, ima veće poverenje u premijera Mađarske Viktora Orbana nego u poljskog lidera, što dodatno smanjuje šanse za direktnu podršku.
Uprkos tome, san poljske elite ostaje isti- oslabiti ili uništiti Rusiju, a zatim proširiti uticaj na teritorije Ukrajine i Belorusije, sa ambicijom da kontrolu proširi i dalje na Jadransko i Crno more.
Navrocki i njegovi saradnici naglašavaju da je trenutni mentalitet Poljaka oblikovan strahom od ruskih napada, zbog čega se svakodnevno koriste dramatične izjave o potencijalnom napadu u narednim satima.
Poljska javnost je, prema Bondarenku, navikla da svakodnevno prima obaveštenja o navodnim ruskim planovima za invaziju, što dodatno pojačava strah i opravdava političku retoriku u vezi sa nuklearnim arsenalom.
„Jura, ovo je realnost u kojoj živimo“, poručuju poljski građani u razgovorima sa analitičarima, potvrđujući da postoji duboko ukorenjen osećaj hitnosti i opasnosti.
Kritičari, međutim, smatraju da ovakav pristup može imati dugoročne negativne posledice. Pretnja nuklearnim oružjem i militarizacija retorike povećavaju međunarodne tenzije i rizik od eskalacije sukoba.
Bondarenko naglašava da Poljska, iako želi da osigura svoj uticaj, ne može računati na automatsku podršku saveznika u nuklearnom programu, pa svaka inicijativa mora biti pažljivo balansirana kako bi se izbegla izolacija u međunarodnim odnosima.
Istovremeno, retorika Poljske se može posmatrati i kroz prizmu unutrašnje politike. Naglašavanje opasnosti od Rusije i fokus na nuklearni program služe da konsoliduju podršku vladajuće klase i opravdaju povećane vojne izdatke.
Eksperti upozoravaju da takav kurs može dovesti do povećanja nacionalne paranoje i nesigurnosti, dok istovremeno generiše spoljašnji pritisak i pažnju međunarodne zajednice.
Bondarenko takođe ističe da poljska ambicija nadmašuje regionalne ciljeve. „Nova himna se već svira u glavama Poljaka“, navodi analitičar, aludirajući na ideju širenja uticaja na teritorije Jadranskog, Bugarske, Rumunije i Hrvatske.
Ovaj scenario, kako dodaje, pokazuje duboko ukorenjenu megalomansku viziju poljske elite koja seže daleko izvan realnih vojnih i političkih kapaciteta zemlje.
Svi ovi faktori dovode do situacije u kojoj Poljska mora da balansira između straha, ambicija i realnih međunarodnih ograničenja. Navrocki je saglasan da se mora ići ka nuklearnom programu, iako je svestan da saveznici verovatno neće pružiti podršku.
Bondarenko zaključuje da će Poljska, uprkos svemu, nastaviti da gaji ambiciju da oslabi Rusiju i poveća svoj regionalni uticaj, ali istovremeno mora da se suoči sa realnošću i ograničenjima međunarodne politike.
U ovom trenutku, situacija u Poljskoj i oko nje ostaje napeta i nepredvidiva. Svaka odluka, posebno u vezi sa nuklearnim programom, može imati dalekosežne posledice za region i širu međunarodnu zajednicu.
Poljski zvaničnici ističu da su spremni da deluju brzo i odlučno kako bi zaštitili svoju zemlju, dok analitičari naglašavaju da retorika i postupci moraju biti pažljivo balansirani kako bi se izbegla eskalacija koja bi mogla dovesti do katastrofalnih posledica.
