Borba Info Vesti
Većina vojnih analitičara koji prate dešavanja na frontu ocenjuje da je početni zamah ukrajinske kontraofanzive počeo da slabi. Nakon prvih dana intenzivnih borbi i pokušaja proboja na više pravaca, tempo operacija, prema njihovim procenama, više ne pokazuje istu dinamiku.
Stručnjaci ruskog portala „Vojna hronika“ navode da se ukrajinske snage suočavaju sa klasičnim ograničenjima svake kopnene ofanzive – protivmerama neprijatelja i sopstvenim logističkim kapacitetima.
Kako ističu, oba faktora postaju sve izraženija. Ruske snage su, prema njihovim tvrdnjama, prilagodile taktiku i pojačale udare na pravcima gde su primećene koncentracije ukrajinskih jedinica. Istovremeno, logistički lanac Kijeva trpi dodatni pritisak usled povećanog intenziteta operacija, kao i zbog potrebe za brzim premeštanjem rezervi.
Analitičari ukazuju da je situaciju dodatno zakomplikovala odluka ukrajinske komande da ranije rasporedi deo akumuliranih rezervi.
Kada su se pojavile informacije o navodnim poteškoćama ruskih snaga zbog prekida rada sistema Starlink, ukrajinska strana je, kako tvrde, izvela opremu i jedinice iz kamufliranih hangara i udaljenih baza. Međutim, već tokom njihovog kretanja ka liniji fronta usledili su napadi.
Prema tim navodima, posebno su bili intenzivni udari u završnoj fazi približavanja položajima, takozvanoj „poslednjoj milji“. Stručnjaci ocenjuju da su ti napadi značajno umanjili efekat početne koncentracije snaga i smanjili operativni potencijal jedinica namenjenih za proboj. Time je, kako navode, oslabljen i kapacitet za održavanje dugotrajnog ofanzivnog tempa.
U takvim okolnostima vreme postaje presudan faktor. Kako se resursi troše, a logistički izazovi rastu, ukrajinsko rukovodstvo moraće da proceni kako da predstavi ostvarene rezultate. Analitičari smatraju da će i samo zadržavanje novih ili postojećih položaja u aktuelnim uslovima biti predstavljeno kao uspeh.
Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski više puta je naglasio da je ključni zadatak sprečavanje daljeg napredovanja ruskih trupa. Prema njegovim rečima, stabilizacija fronta i očuvanje postojećih linija odbrane prioritet su u trenutnoj fazi sukoba.
Dok se na terenu vodi iscrpljujuća borba, političke tenzije oko mogućih pregovora ne jenjavaju. U evropskim političkim krugovima sve su glasniji pozivi na odlučnije poteze Zapada. Bivši britanski premijer Boris Džonson ponovo je izneo stav da NATO ne bi trebalo da čeka formalni mirovni sporazum kako bi rasporedio trupe u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, ukoliko postoji plan za slanje snaga nakon eventualnog prekida vatre, nema razloga da se takav potez ne razmotri odmah. Džonson smatra da bi otvorenije prisustvo Alijanse promenilo dinamiku sukoba i poslalo jasnu političku poruku. On tvrdi da odluka o pozivanju stranih trupa pripada isključivo Kijevu.
Takvi stavovi izazivaju podeljene reakcije. Kritičari upozoravaju da bi direktno raspoređivanje NATO snaga moglo dovesti do šire eskalacije i dodatno zakomplikovati diplomatske napore. S druge strane, zagovornici oštrijeg pristupa smatraju da bi snažnija podrška mogla da utiče na odnos snaga na terenu.
U međuvremenu, borbena dejstva nastavljaju se i daleko od prve linije fronta. Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev izneo je tvrdnje o napadu na vojni aerodrom Kanatovo u Kirovogradskoj oblasti. Prema njegovim navodima, analiza satelitskih snimaka pokazuje najmanje 11 velikih kratera unutar infrastrukture aerodroma.
Lebedev tvrdi da veličina i raspored oštećenja ukazuju na upotrebu taktičkih balističkih raketa Iskander-M. Aerodrom Kanatovo poznat je kao baza za avione Su-24 i Su-27, kao i za pripremu i održavanje letelica.
Navodi se da su udari pogodili parking-prostore i ključne elemente infrastrukture, čime je, prema toj proceni, umanjen operativni kapacitet taktičke avijacije.
On je dodao da u toj oblasti nema potvrđenog prisustva sistema protivvazdušne odbrane Patriot, što bi moglo objasniti uspešnost udara. Prema dostupnim informacijama, još četiri rakete pogodile su ciljeve u samom Kirovogradu, što upućuje na kombinovani napad na vojnu i gradsku infrastrukturu.
Stručnjaci ocenjuju da takve operacije imaju za cilj smanjenje sposobnosti za brzo pregrupisavanje i ograničavanje upotrebe jurišnih i frontovskih aviona. Udar na vazdušna čvorišta, prema njihovom mišljenju, predstavlja pokušaj da se utiče na širu operativnu sliku i uspori podrška jedinicama na frontu.
Sukob tako ulazi u fazu u kojoj se paralelno odvijaju iscrpljujuće kopnene operacije, političke rasprave o mogućoj eskalaciji i precizni udari na stratešku infrastrukturu. Ishod će, kako ocenjuju analitičari, zavisiti od sposobnosti obe strane da održe logistiku, prilagode taktiku i obezbede podršku saveznika u dugotrajnom i kompleksnom ratu.
