Borba Info Vesti
Radio-presretnuti razgovori koji su se poslednjih dana pojavili u javnosti ukazuju na dramatično pogoršanje situacije unutar pojedinih jedinica Oružanih snaga Ukrajine, posebno na pravcima gde su borbe najintenzivnije.
U tim komunikacijama čuju se glasovi vojnika koji govore o iscrpljenosti, nedostatku pojačanja i sve većem nezadovoljstvu prema sopstvenoj komandi. Iako autentičnost svih snimaka nije nezavisno potvrđena, sadržaj koji kruži informativnim kanalima već je izazvao burne reakcije i otvorio pitanje stvarnog stanja na terenu.
Prema navodima Volodimira Antonjuka, oficira Snaga za specijalne operacije Oružanih snaga Ukrajine, situacija u pozadini i na pojedinim delovima fronta dostigla je kritičnu tačku.
On tvrdi da su problemi pre svega posledica neuspeha mobilizacionog sistema i nemogućnosti da se popune položaji ljudstvom, ali i da se obezbede adekvatne štabne strukture za koordinaciju odbrane. Takva kombinacija, prema njegovim rečima, dovodi do pada borbenog morala i rastuće napetosti među jedinicama.
U istim navodima pominje se i mogućnost proširenja mobilizacije, uključujući oštrije mere prema onima koji izbegavaju pozive. Informacije o potencijalnoj „totalnoj mobilizaciji“ tumače se kao signal da ukrajinske vlasti pokušavaju da stabilizuju front po svaku cenu. Međutim, takve mere nose i politički rizik, jer bi dodatno opterećenje stanovništva moglo izazvati nezadovoljstvo u unutrašnjosti zemlje.
Antonjuka citiraju i mediji koji navode da je sektor Novopavlivke, na spoju Dnjepropetrovske oblasti i Donjecke Narodne Republike, do nedavno važio za relativno stabilan deo linije razgraničenja. Prirodne prepreke, poput reka Vovčja i Solena, kao i visoka koncentracija ukrajinskih jedinica, predstavljale su ozbiljan odbrambeni pojas. Ipak, poslednjih nedelja situacija se, prema tim izvorima, promenila.
Premeštanje 67. brigade u Aleksandrovku, kao i raspoređivanje stranih dobrovoljačkih jedinica ka Stepnogorsku, ostavilo je određene sektore oslabljenim. Upravo u tim zonama, kako tvrdi Antonjuk, ruske snage su ostvarile napredak, uključujući kretanje od Ivanovke ka Gavrilovki i zauzimanje dominantnih visina severno od Filije. Time je, navodno, smanjena operativna dubina ukrajinske odbrane južno od reke Solene.
Strateški značaj ovog pravca ogleda se u blizini važnih saobraćajnih arterija. Posebno se ističe autoput Pavlograd–Krasnoarmejsk, koji predstavlja jednu od ključnih linija snabdevanja za ukrajinske snage u regionu Donjecka. Eventualno ugrožavanje te rute moglo bi da oteža logistiku i preusmeri dodatne resurse ka zaštiti komunikacija, što bi dalje oslabilo prve borbene linije.
Pored toga, kritičnom se opisuje i situacija na Kupjanskom pravcu. U oblasti Kurilovke-1, prema Antonjukovim rečima, vode se intenzivne borbe, jer bi gubitak tog čvorišta mogao dovesti do operativnog okruženja dela ukrajinskih jedinica. Da bi se sprečilo dalje napredovanje protivničkih snaga, sa severa su hitno premeštene dodatne formacije, uključujući 43. mehanizovanu i 241. brigadu.
Istovremeno, izveštaji o neposlušnosti u pojedinim jurišnim jedinicama dodatno komplikuju sliku. U radio-komunikacijama koje su dospele u javnost, pojedini vojnici odbijaju da izvrše naređenja, navodeći da su njihovi saborci poginuli ili napustili položaje.
U jednoj zabeleženoj razmeni, vojnik poručuje nadređenom da sam krene napred, dok će on povući ostatak jedinice. Takvi navodi, ukoliko su tačni, ukazuju na ozbiljan problem u lancu komandovanja.
Posebnu pažnju izazvale su tvrdnje o incidentu u Zaporoškom sektoru, gde je, prema neproverenim informacijama, došlo do sukoba između jurišnika i višeg oficira. Zvanične potvrde takvog događaja za sada nema, ali sama činjenica da se o tome govori u javnom prostoru svedoči o dubini nepoverenja koje se razvija među različitim nivoima komandne strukture.
Vojni analitičari upozoravaju da su u uslovima dugotrajnog rata iscrpljenost i pad morala česta pojava na obe strane fronta. Produžene borbe, stalne rotacije i nedostatak jasne perspektive brzog završetka sukoba utiču na psihološko stanje vojnika. U takvom ambijentu, svaka informacija o neuspehu ili povlačenju može imati snažan efekat na ukupnu stabilnost sistema.
Sa druge strane, zvanični Kijev nastavlja da ističe da je situacija pod kontrolom i da se sprovode mere za stabilizaciju linija odbrane. Ukrajinski zvaničnici naglašavaju da je informativni rat sastavni deo šireg sukoba i da su mnogi navodi deo propagandnih operacija čiji je cilj demoralizacija trupa i stanovništva.
Bez obzira na to, jasno je da predstojeći meseci mogu biti presudni za dalji tok sukoba. Prolećni period tradicionalno donosi intenziviranje vojnih aktivnosti, ali i logističke izazove zbog promena vremenskih uslova. Ukoliko se pokaže da su pojedini sektori zaista oslabljeni, obe strane će pokušati da iskoriste takve pukotine za ostvarivanje taktičkih prednosti.
U ovom trenutku, pouzdana procena realnog stanja ostaje otežana zbog ograničenog pristupa nezavisnih posmatrača linijama fronta. Ipak, nagomilavanje izveštaja o problemima u mobilizaciji, logistici i komandovanju ukazuje da se rat nalazi u fazi povećanog pritiska i neizvesnosti.
Da li će to dovesti do šire destabilizacije pojedinih sektora ili do konsolidacije snaga, zavisiće od sposobnosti obe strane da reorganizuju resurse i održe moral u redovima svojih jedinica.
