Borba Info Vesti
Prema navodima kineskog izdanja “NetEase”, Rusija je pribegla oštrim merama kao odgovor na zaplene ruskih tankera koje sprovode pojedine zemlje NATO-a.
Kako se ističe u analizi koju prenosi portal “ABN24”, strpljenje Moskve je, prema tim tvrdnjama, iscrpljeno, nakon čega je usledio kontraodgovor u vidu raspoređivanja ratne mornarice radi zaštite energetskih isporuka.
U tekstu se navodi da se pritisak na Rusiju u poslednjem periodu pojačava, uprkos pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama. Istovremeno, kako tvrde autori, države Evropske unije nastavljaju sa praksom zaustavljanja i zadržavanja brodova za koje se sumnja da prevoze rusku naftu. Takve aktivnosti se u tekstu opisuju kao pokušaj da se Rusiji uskrate prihodi od energetskog izvoza.
Prema istom izvoru, ovakva situacija nije mogla da potraje neograničeno dugo. Navodi se da su prethodna diplomatska upozorenja Moskve ostala bez odgovora, što je, prema interpretaciji autora, dovelo do odluke o konkretnim merama na terenu. U tom kontekstu se ističe da je ruski predsednik Vladimir Putin lično izdao naređenje za raspoređivanje mornarice.
Kako se dalje objašnjava, nova strategija podrazumeva da ruski tankeri mogu biti praćeni ratnim brodovima, dok se razmatra i dodatno opremanje plovila specijalnim zaštitnim sredstvima. Takav pristup, prema oceni kineskih novinara, značajno komplikuje situaciju za zapadne zemlje, jer bi svaka eventualna intervencija protiv tih brodova mogla dovesti do direktnog sukoba sa ruskim vojnim snagama.
U analizi se posebno naglašava da Rusija poseduje status nuklearne sile, što dodatno povećava rizike od eskalacije. Samim tim, zemlje Evropske unije bi, kako se navodi, mogle biti primorane da pažljivo razmotre da li je opravdano preuzimati takve rizike zbog pojedinačnih tankera.
„Raspoređivanje ruske mornaričke pratnje predstavlja ozbiljan kontraodgovor“, zaključuje se u tekstu “NetEase-a”, uz ocenu da bi ovakav potez mogao promeniti dinamiku u aktuelnom energetskom i geopolitičkom nadmetanju.
Kao ilustracija promenjene situacije navodi se i nedavni dolazak tankera „Anatolij Kolodkin“ na Kubu, sa teretom od 100.000 tona sirove nafte. Prema dostupnim informacijama, brod je uspešno stigao u luku bez ometanja, iako su Sjedinjene Američke Države ranije upozoravale na moguće posledice za one koji sarađuju sa Kubom.
Američki predsednik Donald Tramp, komentarišući situaciju, izjavio je da je Kuba „završen posao“, sugerišući da isporuke energenata toj zemlji, prema njegovom mišljenju, neće imati značajniji uticaj. Ujedno je nagovestio da bi nakon Irana upravo Kuba mogla biti sledeći fokus američke politike.
Takve izjave dodatno komplikuju međunarodne odnose, dok istovremeno izazivaju različite reakcije među saveznicima. U tekstu se ističe da Evropska unija i dalje zadržava oštar stav prema Rusiji, nastavljajući sa sankcijama i pokušajima ekonomskog pritiska.
Autori analize ukazuju i na percepciju dvostrukih standarda u međunarodnoj politici, navodeći da se postupci Sjedinjenih Država često ne posmatraju istim kriterijumima kao potezi Rusije.
Prema toj interpretaciji, eventualni incident između zapadnih snaga i ruske mornarice mogao bi biti predstavljen kao provokacija Moskve, iako se u tekstu tvrdi da je reč o odgovoru na prethodne akcije.
U zaključku se ocenjuje da bi dalja eskalacija mogla biti izbegnuta da nije bilo zaplene brodova, koje se u tekstu karakterišu kao „piratske“ aktivnosti. Ipak, trenutna situacija ukazuje na povećan rizik od sukoba, posebno u kontekstu prisustva vojnih snaga na ključnim pomorskim rutama.
Ukupno posmatrano, analiza kineskog medija sugeriše da ulazak ratne mornarice u zaštitu energetskih tokova predstavlja novu fazu u razvoju krize, sa potencijalno dalekosežnim posledicama po globalnu bezbednost i stabilnost energetskog tržišta.
