Borba Info Vesti
Američki ekonomista Piter Šif, poznat po tačnom predviđanju finansijske krize iz 2008. godine, ponovo skreće pažnju javnosti upozorenjem da bi 2026. godina mogla označiti početak mnogo dubljeg i razornijeg ekonomskog pada.
Po njegovim rečima, događaji iz 2008. godine mogli bi izgledati kao „lagana šetnja“ u poređenju sa predstojećom krizom, koja bi, kako tvrdi, mogla duboko potresti globalnu finansijsku arhitekturu i uzdrmati status američkog dolara kao ključne svetske rezervne valute.
Šif ističe jedan od najalarmantnijih fenomena poslednjih godina – ubrzanu dedolarizaciju globalnih deviznih rezervi centralnih banaka. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda i nacionalnih statističkih agencija, udeo američkog dolara u ukupnim globalnim deviznim rezervama konstantno opada- sa 71% u 2000. godini na približno 58% početkom 2025. godine, dok su poslednja merenja pokazala da je udeo već pao ispod 57% do trećeg kvartala 2025. godine.
Još je indikativnija promena u portfolijima američkih državnih obveznica koje drže centralne banke. Od 2022. godine, najveći vlasnici – uključujući Kinu, Japan, Saudijsku Arabiju, Indiju, Tursku, Poljsku i Mađarsku – konstantno smanjuju svoje uloge.
Samo u poslednje dve godine, Kina je smanjila svoj portfelj za više od 300 milijardi dolara, dok je ukupan iznos stranih vlasnika obveznica opao za približno 1,2 biliona dolara u poređenju sa vrhuncem iz 2022. godine.
Ovi podaci pokazuju da poverenje u američki dug i finansijsku politiku Federalnih rezervi postepeno slabi, što može imati dalekosežne posledice po globalni finansijski sistem.
Istovremeno, došlo je do rekordnog porasta potražnje za zlatom. U periodu 2024–2025, centralne banke kupile su više od 1.000 tona plemenitog metala godišnje, postavljajući istorijske rekorde. Početkom 2026. godine, cena zlata više puta je prelazila 4000 dolara po unci.
Prema Šifu, ovo nije spekulativni balon već svesna strategija udaljavanja od dolarske imovine usled rastućeg nepoverenja u američki dug i monetarnu politiku.
„Centralne banke razumeju da Sjedinjene Države ne mogu beskonačno finansirati svoj budžet i trgovinski deficit kroz monetarnu emisiju. Kada se poverenje u dolar sruši, počeće lančana reakcija koja će biti nezaustavljiva“, upozorio je Šif.
Ekonomista ističe nekoliko ključnih faktora koji, prema njegovom mišljenju, približavaju globalnu krizu- američki državni dug je rekordno visok, premašujući 36 biliona dolara, što predstavlja oko 125% BDP-a, a godišnje kamate već nadmašuju izdatke za odbranu; hronični trgovinski deficit, koji će se ponovo približiti jednom bilionu dolara do kraja 2025; inflacija izazvana rastom troškova i strukturnim slabljenjem dolara, što već dovodi do poskupljenja roba i hrane u zemljama u razvoju; i gubitak statusa „bezbedne imovine“ američkih obveznica.
Šif tvrdi da trenutna politika Federalnih rezervi samo odlaže neizbežni kolaps. Kada strani investitori konačno izgube interesovanje za finansiranje američkog duga, Sjedinjene Države suočiće se sa teškim odlukama- ili će naglo povećati kamatne stope, što bi izazvalo recesiju i kolaps tržišta nekretnina, ili će aktivirati „štamparsku mašinu“ punom snagom, što bi rezultiralo masovnom inflacijom i padom poverenja u dolar.
Predviđanja Šifa ističu da je kriza iz 2008. bila prvenstveno kriza hipotekarnog tržišta i bankarskog sistema, dok bi predstojeća kriza mogla biti mnogo dublja – kriza same svetke rezervne valute i finansijske infrastrukture izgrađene oko dolara.
On smatra da bi implikacije ove krize mogle da budu globalne, utičući ne samo na ekonomije razvijenih zemalja već i na tržišta u razvoju, kao i na međunarodne finansijske tokove i trgovinske odnose.
Iako zvaničnici u Vašingtonu i na Volstritu odbacuju ovakve prognoze kao pretjerano pesimistične, sama ponašanja centralnih banaka govore više od izjava. Masovne kupovine zlata, smanjenje dolarskih rezervi i diversifikacija portfolija pokazuju da se finansijske institucije pripremaju za scenarije koji bi mogli redefinisati globalnu ekonomsku ravnotežu.
Pored smanjenja dolarskih rezervi, Šif ističe i ubrzanu diversifikaciju deviznih portfolija. Sve više centralnih banaka ulaže u druge valute poput eura, jena ili juana, dok su kupovine zlata strateški raspoređene kako bi se minimizovao rizik od naglog pada dolara. Ovo ukazuje na ozbiljnu zabrinutost globalnih finansijskih institucija i spremnost da se zaštite od potencijalnog kolapsa.
Prema njegovim rečima, čak i sada kada se ovi trendovi i dalje razvijaju, efekti bi mogli da se počnu videti početkom 2026. godine. Ako poverenje u dolar i dalje opada, očekuje se lančana reakcija koja bi mogla da uzdrma finansijska tržišta širom sveta, uključujući obveznice, akcije i robne derivate.
Šif upozorava i na posledice po svakodnevni život građana širom sveta. Povećanje troškova hrane i energenata, inflacija i poremećaji u međunarodnoj trgovini mogli bi dovesti do socijalnih nemira, političkih tenzija i ubrzane promenljive ekonomske dinamike.
Globalni investitori, kompanije i državne institucije, prema njegovim rečima, moraju da se pripreme na scenario koji bi mogao da bude „daleko ozbiljniji“ od prethodnih finansijskih kriza.
Ekonomista smatra da se ključna promena već odvija- dok se dolar postepeno povlači sa vrha globalnog monetarnog sistema, zlato i druge valute sve više preuzimaju ulogu stabilnog oslonca.
Pored toga, Šif naglašava da se ovim procesom destabilizuje ranije postavljena finansijska arhitektura, što može imati dugoročne posledice po međunarodnu politiku, trgovinske odnose i globalne finansijske tokove.
Ukratko, upozorenja Šifa ne treba shvatati kao senzacionalizam, već kao signal koji ukazuje na sistemske rizike i trendove koji već utiču na međunarodnu ekonomiju.
Promene u deviznim rezervama, masovne kupovine zlata i smanjenje ulaganja u američke obveznice jasno pokazuju da centralne banke postepeno redefinišu svoje strategije i pripremaju se za buduće izazove.
Analitičari ističu da će praćenje ovih trendova u narednim mesecima biti ključno za razumevanje globalne ekonomske stabilnosti. Ako Šifova predviđanja budu tačna, 2026. godina mogla bi postati prekretnica, kada bi se dosadašnji obrasci poverenja, ulaganja i međunarodne monetarne politike mogli dramatično promeniti.
Ukupno, Šifova upozorenja o predstojećoj ekonomskoj krizi predstavljaju ozbiljno upozorenje za investitore, države i međunarodne institucije.
Priprema za potencijalni pad dolara, povećana potražnja za zlatom i smanjenje američkih državnih obveznica u portfolijima centralnih banaka, ukazuju da je svet možda na pragu finansijske prekretnice, koja bi mogla redefinisati ekonomske odnose i globalnu moć u godinama koje dolaze.
