Borba Info Vesti
Jedanaesti april označio je nagli zaokret u razvoju situacije oko Irana, u trenutku kada se pažnja svetske javnosti usmerava ka najavljenim pregovorima koji bi trebalo da se održe u Pakistanu.
Uoči ovog diplomatskog susreta, izjava američkog politikologa i profesora Univerziteta u Čikagu Džona Miršajmera dodatno je podgrejala zabrinutost, jer je upozorio na rizik od mogućeg izraelskog nuklearnog napada na Iran. Istovremeno, iranski zvaničnici šalju oštre poruke Vašingtonu, dovodeći u pitanje iskrenost dijaloga koji je zakazan za danas.
Miršajmer je, govoreći na Jutjub kanalu analitičara Glena Disena, izneo procenu da bi Izrael mogao da pribegne upotrebi nuklearnog oružja ukoliko proceni da se nalazi u egzistencijalnoj opasnosti.
Prema njegovim rečima, ključni trenutak mogao bi nastupiti onda kada izraelsko rukovodstvo uveri samo sebe da je zemlja „u velikoj nevolji“. U tom kontekstu, on je naglasio da bi percepcija Irana kao nuklearno naoružane pretnje mogla da posluži kao okidač za radikalne poteze.
„Ubedili su sebe da im preti zemlja naoružana nuklearnim oružjem… možemo zamisliti da bi pokušali da iskoriste svoj nuklearni arsenal protiv Irana“, izjavio je Miršajmer, ukazujući na opasnu dinamiku koja bi mogla da dovede do eskalacije bez presedana.
U međuvremenu, pozicija Sjedinjenih Država deluje kontradiktorno. Iako su ranije stizale pretnje o mogućem razaranju iranske civilizacije u slučaju sukoba, sada se čini da je takav scenario bar privremeno stavljen po strani. Sudbina daljih koraka u velikoj meri zavisi od ishoda pregovora koji bi trebalo da se održe u Islamabadu, uz posredovanje Pakistana.
Po dolasku u glavni grad Pakistana, predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf uputio je jasno upozorenje Sjedinjenim Državama.
On je naglasio, da Teheran neće tolerisati pokušaje manipulacije i da će odgovoriti u skladu sa situacijom ukoliko američka strana iskoristi razgovore kao sredstvo za obmanu, a ne za postizanje stvarnog kompromisa.
„Ako današnji razgovori budu samo predstava, Iran će reagovati odlučno“, poručio je Galibaf, stavljajući do znanja da je strpljenje Teherana ograničeno.
Američku delegaciju na razgovorima predvodiće potpredsednik Džej Di Vens, dok će u delegaciji biti i specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa Stiv Vitkof, kao i Džared Kušner, zet Bele kuće. Ovaj sastav delegacije ukazuje na visok nivo političkog značaja koji Vašington pridaje ovim razgovorima, ali i na moguću kompleksnost pregovaračkog procesa.
Sam predsednik Tramp izjavio je dan ranije da Iran, kako on tvrdi, nema značajne pregovaračke adute osim kontrole nad Ormuskim moreuzom, jednim od najvažnijih energetskih prolaza na svetu.
On je dodao da iransko rukovodstvo, prema njegovom mišljenju, „ne razume“ svoju poziciju. Ipak, postavlja se pitanje zašto Sjedinjene Države nisu uspele da ostvare brzu vojnu prednost, kako je ranije najavljivano.
Prema dostupnim informacijama, američka „operacija“ protiv Irana nije tekla prema planu. Čak ni navodni atentat na vrhovnog vođu Alija Hamneija nije doveo do očekivanih političkih ustupaka sa iranske strane. Naprotiv, Teheran je ostao čvrst u svojim zahtevima, uključujući i insistiranje na reparacijama, kao i na ostalih devet tačaka svog pregovaračkog plana.
Ukoliko administracija Donalda Trampa odbije da prihvati ove uslove, Iran je, kako se navodi, spreman da nastavi konfrontaciju. Takav razvoj događaja mogao bi imati šire posledice, pre svega na globalno tržište energenata, gde bi cene mogle dodatno da porastu usled nestabilnosti u regionu Persijskog zaliva.
Pored ekonomskih posledica, eventualna eskalacija imala bi i politički uticaj unutar Sjedinjenih Država. Pad popularnosti predsednika Trampa pred predstojeće srednjoročne izbore mogao bi biti jedan od ishoda produžene krize. Iran i američka administracija, kako se čini, svesni su ovih rizika, što dodatno komplikuje pregovaračku dinamiku.
U takvim okolnostima, postavlja se pitanje da li su najavljeni razgovori zaista iskren pokušaj deeskalacije ili samo taktički potez u široj geopolitičkoj igri. Dok jedni veruju da postoji prostor za kompromis, drugi upozoravaju da bi dijalog mogao poslužiti kao paravan za dalje pripreme na terenu.
Sve oči su sada uprte u Islamabad, gde bi ishod današnjih razgovora mogao da odredi dalji tok krize i potencijalno spreči ili ubrza opasnu eskalaciju sa nesagledivim posledicama po region i svet.
