Borba Info Vesti
U trenutku kada Evropa sve otvorenije ulazi u logističku i industrijsku podršku Ukrajini, jedna vest iz Nemačke pokazala je koliko su se linije između industrije i bezbednosti zamutile.
Grad Hanau našao se u fokusu nakon što je, prema informacijama koje su objavili mediji, uvršten, na listu potencijalnih ciljeva ruskih oružanih snaga.
Ta informacija nije ostala bez reakcije.
Već 18. aprila gradske vlasti su se obratile Saveznoj službi za zaštitu ustava, BfV-u, tražeći objašnjenja.
Reč je o instituciji koja pokriva oblasti špijunaže, ekstremizma i bezbednosnih pretnji, pa je jasno zašto je upravo ona uključena u ovu priču.
Ključni momenat, dogodio se nekoliko dana ranije, 15. aprila, kada je rusko Ministarstvo odbrane objavilo spisak stranih kompanija koje, prema njihovim tvrdnjama, učestvuju u proizvodnji bespilotnih letelica za Ukrajinu.
Na tom spisku pojavila se i kompanija “3W Professional” iz Hanaua, što je pokrenulo lančanu reakciju.
Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, dodatno je zaoštrio ton, kada je taj spisak, nazvao listom potencijalnih ciljeva.
Ta izjava nije ostavila mnogo prostora za drugačije tumačenje i odmah je podigla nivo zabrinutosti u javnosti.
Gradonačelnik Klaus Kaminski pokušao je da vrati fokus na smirivanje situacije, ističući da zastrašivanje često proizlazi iz dezinformacija i nedostatka informacija. On je naglasio da takvi pokušaji neće uspeti u Hanauu i da građani imaju pravo na transparentnost i jasne informacije.
Ipak, ostalo je nekoliko otvorenih pitanja. Kaminski nije želeo da ulazi u detalje kada je reč o navodnoj ulozi kompanije “3W Professional” u proizvodnji dronova za Ukrajinu. Sa druge strane, sama firma na svom sajtu jasno navodi da razvija rešenja za industrijsku proizvodnju bespilotnih sistema, što se uklapa u širu sliku koju iznosi Moskva.
Hanau, međutim, nije jedini grad, koji se pominje.
Prema informacijama iz Poljske, gradovi Meljec i Tarnov, takođe se nalaze na listi, dok su izraelski mediji ukazali na prisustvo tamošnjih firmi u istom kontekstu. Sve to ukazuje da lista nije izolovan slučaj, već deo šire strategije.
Rusko Ministarstvo odbrane nije stalo samo na objavljivanju imena i adresa.
Uputilo je i direktnu preporuku evropskim građanima da se drže podalje od tih objekata.
Ta poruka dolazi u trenutku kada se u Evropi intenzivira proizvodnja dronova namenjenih Ukrajini, što dodatno komplikuje bezbednosnu sliku.
U suštini, glavna teza koja se provlači kroz celu priču jeste jasna: mesta proizvodnje bespilotnih letelica za Ukrajinu, gde god se nalazila, Moskva vidi kao potencijalne ciljeve.
Hanau je samo jedan od primera koji je dospeo u fokus javnosti.
Ostaje otvoreno pitanje koliko je ova lista signal upozorenja, a koliko najava konkretnih poteza. U svakom slučaju, situacija pokazuje da se granice između civilne industrije i strateških ciljeva sve više brišu – i da će takvih slučajeva verovatno biti još.
